Mila Popović o tome kako voditi Beograd ako Republika „zavrne slavinu“ 1

Kada se odgovorno upravlja finansijama grada, nema potrebe da Republika daje novac za Beograd. A jedna od prvih mera nakon smene ove vlasti, biće raskid štetnog ugovora za spalionicu u Vinči, čime će se i obaveze Grada automatski umanjiti i svesti na razuman nivo, kaže za Danas Mila Popović, predsednica Grdaskog odbora u Beogradu Stranke slobode i pravde.

Predsednik SSP Dragan Đilas, koji je nekadašnji  gradonačelnik Beograda, rekao je u ponedeljak uoči sednice Skupštine grada na kjoj je usvojen rebalans budžeta, da devet godina sluša da je ostavio dug od 1,2 milijarde evra dok je bio gradonačelnik, a grad je bio zadužen manje od 400 miliona evra.

Prema njegovim rečima, iz budžeta se vidi, da će Vlada Srbije dati 6,7 milijardi vanrednih transfera gradskoj vlasti, što nije bilo u njegovo vreme. „Škole smo radili našim parama, a ne parama republike, saobraćajnice i druge objekte“, rekao je Đilas.

Postavlja se pitanje kako će to biti učinjeno ubuduće, s obzirom na to da Beograd ima dug i obaveze od 1,4 milijadre evra, i odnos republičke vlasti prema opozicionim opštinama.

Popović navodi da je Beograd zadužen za 1,4 milijarde evra, i da je to zbiru trenutnog duga od 280 miliona evra i obaveza od 1,14 milijardi evra, „koju je ova bahata gradska vlast preuzela za plaćanje za spalionicu u Vinči“.

– Jedna od prvih mera nakon smene ove vlasti, biće raskid ovog štetnog ugovora za spalionicu, čime će se i obaveze Grada automatski umanjiti i svesti na razuman nivo – kaže Popović.

Na pitanje očekuje li da Republika kao i sada svako malo daje novac Beogradu kada ga bude vodila opozocija, ona odgovara da kada se odgovorno upravlja finansijama grada, nema potrebe da Republika daje novac za Beograd, već Beograd ima dovoljno i da transferiše novac siromašnim opštinama, kao što je bio slučaj u vreme kada je Dragan Đilas bio gradonačelnik.

– Nikada se više nije gradilo, a bilo je novca i za nove autobuse i za besplatne udžbenike i za trinaestu penziju. Novca ima, ali se više ne ulaže u bolji život Beograđana. Investicije su smanjene sa prosečnih 224 miliona evra godišnje na samo 72 miliona. Istovremeno su nabavke roba i usluga porasle sa prosečnih 125 miliona evra godišnje, na 270 miliona evra godišnje. Ti postupci su paravan za javne nabavke u kojima su po pravilu dobitnici posla firme bliske ovom režimu. Tako se nabavlja veliki broj preskupih softvera, vrši ozoniranje autobusa, angažuje privatno obezbeđenje i firme koje kasne na radovima, a niko im ne naplaćuje penale – ukazuje ona.

Kako dodaje, samo na nepotrebno uvećanim troškovima javnog prevoza i ulične rasvete moguće je uštedeti preko 100 miliona evra godišnje, a ta sredstva preusmeriti na besplatne vrtiće, trinaestu penziju, besplatne udžbenike i obrok za đake.

O ovoj temi za Danas je govorio i član Malog veća inicijative Ne davimo Beograd Dobrica Veselinović.