foto FoNet Milica Vučković„Ove izmene ne zavređuju udubljivanje u problematiku, s obzirom da su one krajnje kozmetičke prirode“, ocenio je za N1 programski direktor CRTE Raša Nedeljkov, a povodom najave tzv. Petrašinovićevih zakona koji se odnose na izmene izbornih akata.
Tokom jučerašnje sednice Skupštine Srbije, poslanik SNS-a, Miroslav Petrašinović podneo je predloge izmena zakona, a odnose se na: izmene Zakona o izboru predsednika Republike, Zakona o lokalnim izborima, Zakona o izboru narodnih poslanika, kao i na Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o Ustavnom sudu.
Zakazane su i javne rasprave o izmenama ovih izbornih zakona, koje će biti održane u Kragujevcu 26. aprila, u Nišu 28. aprila, u Novom Sadu 29. aprila i u Beogradu 30. aprila.
Raša Nedeljkov je za N1 rekao da CRTA neće učestvovati u najavljenim javnim raspravama, „jer ne želimo da dajemo legitimitet ovom procesu, pre svega zato što se ne bavi suštinskim stvarima“.
„Ove izmene zakona maše suštinu zbog koje pokušavamo godinama da poboljšamo izborne uslove u Srbiji, a to je da se svaki čovek može osetiti slobodnim da glasa za koga želi, a da sa druge strane postoje fer uslovi za sve koji žele da učestvuju u izbornoj trci. Ovim izmenama se ne dotiču problemi poput masovne zloupotrebe javnih resursa, duboke neravnopravnosti u medijima. S druge strane, produbljuju se određeni problemi, poput procesa kandidovanja“, objašnjava Nedeljkov.
Kako dodaje, proces kandidovanja direktno utiče na fenomen fantomskih lista, ali i nekih drugih, poput problema manjinskih lista i zloupotreba tog mehanizma zarad inženjeringa.
Upitan upravo o toj konkretnoj odredbi, odnosno o tome da bi birači mogli na nekim budućim izborima da podrže više lista, sagovornik N1 ističe da to jeste evropski standard, jer u normalnim društvima, demokratskim društvima, retko kada akteri vlasti zloupotrebljavaju takve mehanizme.
„Međutim, u našem kontekstu to znači da će pojedini akteri moći bez ikakvog ograničenja i bez krvičnog dela da sa istih deset hiljada ljudi kandiduju 1000 lista, ili u manjinskom slučaju 2000 lista. Naravno govorim o ekstremu falsifikovanja potpisa“, smatra Nedeljkov.
Kako dodaje, bitnost fantomskih lista se ogleda u tome da omogućavaju strankama na vlasti većinu u izbornim komisijama i odborima, ali i širem krugu ljudi da dobijaju novčane naknade.
Kako kaže, vlast ovim predlozima nije htela da unapređuje izborne uslove, već da stvore privid.
„I rekao bih da je ovo koska koja je bačena međunardnim akterima“, kazao je Nedeljkov.
Ipak, on naglašava da u ovim izmenama ima stvari koje nisu nužno loše, ali koje takođe nisu prioritetne.
„Jer, u trenutku kada smo do guše u kriminalu sa izbornim procesom, kada je nesloboda potpuno normalizovana, a krivična dela su postala praksa, ovo su stvari koje ne vidimo kao dobre. U stvari, vidimo prevarnu prirodu celog procesa, koji, nažalost, nije prvi put“, ocenio je Nedeljkov.
Za kraj, upitan o tome šta bi za njega predstavljala istinska namera za poboljšanje izbornog proces, odnosno koji zakoni bi se morali menjati, Nedeljkov opet pominje nekoliko ključnih stvari.
„Isti ovi zakoni ali sa izmenom mnogih drugih odredbi. Govorimo i o krivičnom postupku, jer je to jedan od razloga zašto se korupcija u izbornom procesu nije tretirala do sada. Ali takođe govorimo i o izmenama zakona koji bi sprečili zloupotrebu javnih resursa i funkcija. Govorimo o mehanizmima kojima bi umanjili pritiske na birače. I naravno, tu je i pitanje medija. Podsećam, Srbija se obavezala da će imati Savet REM do decembra 2024. godine, a mi smo u aprilu 2026. I nema ni službe koja bi imala zadatak da uvede red u način na koji se mediji ponašaju, odnosnu koja bi primenjivala zakonske norme“, zaključuje Nedeljkov.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
