Hoće li peticija Akademskog plenuma uticati na Vučićevu odluku o raspisivanju vanrednih izbora?

Grupa Akademski plenum predala je na pisarnici Vlade i Predsedništvu Srbije peticiju – zahtev za raspisivanje vanrednih parlamentarnih izbora. Ovo je, kako je rečeno, podrška akademskog sveta studentima, jer je prošlo dovoljno vremena da vlast odgovori na studentske zahteve koji su racionalni. Očekuju da predsednik Srbije, koliko u ponedeljak 26. maja raspiše vanredne parlamentarne izbore, jer je to najracionalnije.

Akademski plenum predajom peticije za raspisivanje izbora pridružio se tako studentima u blokadi koji su početkom maja zatražili vanredne parlamentarne izbore, jer studentski zahtevi i nakon pet meseci nisu ispunjeni.

Na „neodređeni“ odgovor studenti nisu čekali dugo. Vučić im je poručio da će izbora biti u narednih godinu i po dana kada nadležne institucije donesu odluku o tome, a ne nenadležne organizacije koje nemaju nikakve prerogative vlasti da o tome odlučuju. Rekao je i da do sada ni od jedne nadležne institucije nije dobio zahtev za raspisivanje vanrednih parlamentarnih izbora, ni u pismenoj, ni u usmenoj formi.

Potom je predsednik naprednjaka Miloš Vučević bio malo precizniji pa je rekao da vanredni parlamentarni izbori verovatno neće biti raspisani ove godine nego sledeće i da je još uvek više opcija u igri, ali da ne može da isključi ni opciju da će se održati ove godine.

Jasno je da je lopta sada na terenu Aleksandra Vučića, do skora nenadležne institucije i da sada može da „vodi igru kako njemu odgovara“.

*Peticija bi imala više značaja da je podneta nakon protesta 15.marta

Zato, kako kažu sagovornici Danasa peticija Akademskog plenuma za raspisivanje izbora neće direktno uticati na Vučićevu odluku, niti će biti presudna. Sama peticija prema rečima Đorđa Vukadinovića, urednika Nove srpske političke misli je dobar potez, sa solidnim političko-marketinškim efektom.

„Ali kao vid pritiska ne verujem da će presudno uticati na Vučićevu odluku o izborima. A svakako neuporedivo manji uticaj će imati, nego da je taj zahtev podnet, na primer, uveče 15. marta, ili sutradan, nakon skupa u Beogradu“, ocenjuje Vukadinović.

*Peticijom se relativizuje argument vlasti da „niko nije formalno tražio izbore“

Okolnosti su se u međuvremenu promenile i kako navode naši sagovornici u ovom trenutku ne postoji ništa što može naterati Vučića na prevremene izbore, ako on sam nije siguran u rezultat. On bi se, kako kažu, radije nosio sa potencijalnim radikalnim protestima i blokadama na ulici, nego da rizikuje da u potpunosti izgubi vlast.

„Ali to ne znači da ponavljanje zahteva za izborima ne šteti njegovoj percepciji među glasačima i ne uvećava šanse da, jednom kada dođu redovni izbori koje neće moći da izbegne, te izbore stvarno i izgubi. Treba imati na umu da postoji jedan značajan deo ne samo glasača, već i političkih partnera vlasti koji su uz njih samo zato što veruju da Vučić može da dobija izbore. Ako se to dovede u pitanje, i oni će početi da se premišljaju i možda uzimaju u obzir alternative“, ističe za Danas Aleksandar Ivković, istraživač Centra za savremene politike.

Ovaj zahtev Akademskog plenuma, kako kaže, u tom smislu je efektan doprinos jer relativizuje argument vlasti da „niko nije formalno tražio izbore“. Mada će, dodaje, vlast naravno, koristiti druge argumente dokle god bude rešena da odbija izbore.

*Poziv na izbore ima smisla u kontekstu unošenja dopunske energije u narod

I Dragomir Anđelković, politički analitičar, smatra da poziv na izbore ima smisla u kontekstu unošenja dopunske energije u narod, ali da treba biti svestan da Vučić na njih, ili neće lako pristati, ili ako to i uradi u startu će pripremati veliku krađu.

„Zar iko razuman veruje da će on priznati izborni poraz? Stoga, već sada se – u kontekstu poziva na izbore, ali i insistiranja na poštenijim uslovima za njih – treba usredsrediti na nove proteste i akcije, ali tako da to ovaj put mnogo više zaboli režim. Umesto peticija efikasnije je konačno pozvati građane u hermetičku blokadu onoga što Vučiću i njegovom krugu i dalje donosi veliki novac. To je niz sve dinamičnijih EXPO gradilišta, kao i sve ono što je povezano sa daljom realizacijom projekta Beograd na vodi. Tek kada Vučić profitno bude ozbiljno pogođen on će biti spreman da pregovara. Za sada polazi od toga da „pas laje, karavan prolazi“. Negodovanje naroda, uključujući i akademsku zajednicu, njega ne sprečava da nastavi sa eksploatacijom Srbije“, objašnjava sagovonik Danasa.

Anđelković dodaje da je peticija – po definiciji – zahtev obično upućen vlastima, potkrepljen autoritetom onih koji su ga potpisali. Otuda, peticija ima pre svega moralnu težinu.

„Šta onda ona znači u uslovima kada imamo diktatorsku kartel vlast, koja ne drži do elementarnog morala? Ona ima u vidu samo silu, moć, rejting. Znači, put da se nešto postigne sa Vučićevim opskurnim, ali već uzdrmanim režimom je da se nastavi onako kako su studenti i građani krenuli krajem 2024, intenzivirali delovanje početkom 2025. godine, i onda se asimetrično umorili od aprila te sada opštenarodni pokret otpora diktaturi deluje pomalo konfuzno“ , napominje analitičar.

On dodaje da su protesti i dalje žive te nesumnjivo uživaju makar pasivnu podršku većeg dela Srbije. Međutim, kako kaže, sada je potrebno tu energiju iznova aktivirati i nastaviti gde se stalo krajem marta ove godine.

*Teško je nositi se sa politikom golog opstanka na vlasti

Prema rečima Srečka Đukića, političkog analitičara i karijernog diplomate, veoma je teško politički se nositi sa politikom koja nema druge principe i moral sem golog opstanka na vlasti, po svaku cenu.

A naša vlast, kako kaže, zaista ima šta da brani. Nije to samo gola vlast nego i sve ono što ide uz vlast – slast, pare, slava.

„Zar neko misli da će se ova vlast uhvatiti u koštac sa visokom korupcijom? Ona simulira tu borbu hapseći sitnu ribu pljuckavicu. Prosto ova vrsta vlasti nesmenjiva je institucionalnim putem. Pogotovo je to neizvodljivo sa „opozicijom“ koju ima Srbija, koja zaista nema ni politiku, ni plan, ni volju da menja vlast. Ona čeka da joj ona padne u krilo kao zrela kruška“, ističe naš sagovornik.

Zato se sve nade, kako kaže, polažu u studentski i društveni pokret. Ipak, načeti i prepun rana režim ima šanse da dopliva do obala spasa koje mu donosi 2027. godina.

„Čini mi se da to i partneri u međunarodnoj zajednici primećuju još od ranije. To nije tako daleko ni za opoziciju da ne ide ko grlom u jagode, ni za društvene pokrete“, zaključuje Đukić.