U Briselu pored sastanka šefova diplomatije država članica EU, danas počinju i „konsultacije“ pred sedmu rundu dijaloga Beograda i Prištine, koja se u diplomatskim izvorima najavljuje kao presudna u pregovaračkom procesu pod pokroviteljstvom Unije i uz podršku SAD. Državna „trojka“ Srbije: predsednik republike, premijer i prvi potpredsednik vlade Tomislav Nikolić, Ivica Dačić i Aleksandar Vučić u Brisel dolazi na poziv visoke predstavnice EU za spoljnu politiku i bezbednost Ketrin Ešton, koja bi 14. marta, u okviru ove „polušatl“ diplomatije trebalo da poseti Prištinu.
Iako u Beogradu tvrde da će Nikolić, Dačić i Vučić u sedištu Unije pokazati „državno jedinstvo u stavu da srpska strana želi dogovor, ali bez prihvatanja kosovskog ustava i odstupanja od zahteva koji se tiču zajednice srpskih opština“, u diplomatskim krugovima nezvanično se priča da EU zapravo traži srpske garancije za sprovođenje briselskih sporazuma. Diplomatski izvori spekulišu da Zapad procenjuje da je pozicija glavnog beogradskog pregovarača Ivice Dačića na mestu premijera nestabilna, zbog čega želi da u dogovoru sa najvišim srpskim zvaničnicima izbegne rizik od ugrožavanja sprovođenja briselskih dogovora. U spekulacijama se ide toliko daleko da se ne isključuje ni mogućnost da u najavljenoj rekonstrukciji Vlade Srbije Dačića na mestu premijera zameni predsednik SNS, ali ne pre maja ili juna.
Današnji sastanak u Briselu pokazaće i koliko će završnicu briselskog dijaloga opteretiti najnoviji zahtev Albanaca sa juga centralne Srbije, koji su od pre dva dana zvanično traže da se „po uzoru na sever Kosova, u Srbiji formira zajednica albanskih opština“. Mada je Ivica Dačić kaže da do nove runde pregovora 20. marta „neće biti novih pritisaka na Beograd, ali da će biti jasnije da li je moguće pronaći rešenje za sever KiM“, članica njegovog kabineta zadužena za evropske integracije Suzana Grubešić izjavila je juče da državni vrh danas očekuju „teški razgovori“. Ona je navela da se u Briselu i u svim ostalim mestima na kojima se odlučuje, predstavnici ove vlade doživljavaju kao kredibilan partner i kao sagovornik kome se veruje. Grubješić je napomenula da se ranije neretko dešavalo da se jedno priča na sastancima u Briselu, a drugo domaćoj javnosti.
Ivica Dačić najavio je da „neće prihvatiti ništa manje od zajednice srpskih opština na KiM koja će imati izvršnu vlast“, dok su Priština i Zapad kategorični da ne žele „Republiku Srpsku na Kosovu“. EU je uoči današnjeg sastanka, preko svog specijalnog predstavnika u Prištini Semjuela Žbogara, saopštila i da započeti pregovori o normalizaciji odnosa Srbije i Kosova nisu dovoljni. Potreban je dijalog na još „dva koloseka“: između Prištine i Srba na severu, kao i unutarsrpski dijalog na KiM između predstavnika Srba u kosovskim institucijama i onih koji te institucije ne priznaju.
NATO kao Kfor
– Dolazak 525. Američke borbeno-izviđačke brigade na KiM rezultat je posete Aleksandra Vučića SAD i njegovog dogovora s američkim zvaničnicima da pod imenom Kfor i okriljem SB UN na Kosovu ostanu NATO trupe, iako su de fakto samo one na terenu od 2008. Prištini bi više odgovaralo da je to NATO, koji se pominje i u Ustavu Kosova, zato što smatra da bi to ubrzalo njen ulazak u Alijansu. Tu je i faktor bezbednosti, jer su posle nasilja 2004. kosovski Srbi i američki vojnici izgradili poverenje – kaže za Danas politički analitičar Dušan Janjić povodom najave da ova američka brigada umesto u Avganistan dolazi na KiM, kao deo Kforove brigade Istok.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
