Poziv da se primene mere prema Rusiji

– A to je da se ne usaglašavamo sa deklaracijama koje imaju neku vezu sa Rusijom, navodi za Danas Igor Novaković, direktor istraživanja Centra za međunarodne i bezbednosne poslove – ISAK fonda, komentarišući ocene koje je Srbija dobila od Brisela u vezi sa spoljnom politikom i bezbednošću. Podsetimo, u dokumentu se konstatuje da je stopa usklađenosti sa izjavama i odlukama EU u tom segmentu 59 odsto.

Sagovornik Danasa ističe da je pomenuta deklaracija koja se ticala Moldavije, odnosno Pridnjestrovlja, „gde živi ruska manjina i gde Rusija ima specifične interese, pa je, verovatno, razlog neusaglašavanja Srbije ponovo Rusija“, kao i da se prvi put u zvaničnom izveštaju pojavljuje jedna afrička država, odnosno deklaracija o Zimbambveu, sa kojom se nismo usaglasili.

– Srbija se nije usaglasila ni sa deklaracijama o nekim drugim državama u Africi, a sada je Brisel to zvanično prepoznao. Takođe, očekivano je što se pominje neusaglašavanje sa deklaracijama o Bosni i Hercegovini, mada je Vlada Srbije oduvek imala stav da u BiH, kao garant Dejtonskog sporazuma, Srbija ima specifične interese, pa se ne usaglašava sa takvim deklaracijama, i, naravno, logično je što se pominje Kina… Čini se da je najspornije pitanje usaglašavanja sa deklaracijama koje se tiču Rusije, što se vidi posledično iz pregleda događaja u Izveštaju koji mogu da utiču na spoljnopolitičke poteze Srbije, pa se navodi i saradnja SNS sa Jedinstvenom Rusijom. To, u stvari, nije potez koji su povukli državni organi, ali se u EU percipira kao događaj koji bi potencijalno mogao da ima neki uticaj, ukazuje Novaković.

Povodom ocene EK da Srbija mora da primeni Zakon o međunarodnim merama ograničavanja, koji je usvojila u februaru, sagovornik Danasa kaže da se od Srbije „sada bukvalno traži da se on politički implementira“.

– U tehničkom pogledu, taj zakon je na mestu, a Vlada Srbije je tako dobila polugu i odobrenje da u situacijama kada Evropski savet, odnosno relevantna institucija EU, donese odluku o primeni restriktivnih mera, Srbija može to da prati, ali je pitanje političke volje da li će se i kojim će se merama Beograd pridružiti. Ovo je bukvalno politički poziv da se Srbija usaglasi sa svim restriktivnim merama EU, uključujući one protiv Rusije, odnosno određenih ruskih državljana, precizira Novaković.

Bezbednost

Igor Novaković konstatuje da je segment izveštaja koji se odnosi na bezbednost opširniji nego ranije i da se ponovo pominje revizija Strategije bezbednosti i Strategije odbrane Srbije. „Očekuje se da Srbija usaglasi bezbednosne dokumente sa EU, a moja lična pretpostavka jeste da se od nas očekuje da u tim strategijama, u kojima se kao najveći bezbednosni rizik navodi jednostrano proglašenje nezavisnosti Kosova, uvrstimo da se to pitanje rešava u bezbednosnom smislu kroz Briselski dijalog.