tirana foto Aleksandar Roknićfoto Aleksandar Roknić

Tekst deklaracije usvojene 6. decembra na samitu Evropske unije i Zapadnog Balkana u Tirani, prvi put održanom u zemlji nečlanici Unije, objavljen je na sajtu Evropskog saveta (predsednik Šarl Mišel), a budući da se predsednik Srbije Aleksandar Vučić, prvo javno dvoumio da li da prisustvuje skupu, pa potom izjavio da se Srbija saglasila sa ublaženom verzijom, prenosimo dokument, u verziji u kojoj je dat na ćirilici.

Samit EU – Zapadni Balkan

Deklaracija iz Tirane, 6. decembar 2022. godine

Mi, lideri Evropske unije (EU) i njezinih država članica, uz konsultovanje sa liderima Zapadnog Balkana, i u prisustvu regionalnih i međunarodnih zainteresovanih strana, danas smo održali ovaj Samit, po prvi puta u regionu Zapadnog Balkana, i zaključili smo sledeće:

1. Eskalacija agresorskog rata Rusije protiv Ukrajine ugrožava evropski i globalni mir i bezbednost te ističe značaj strateškog partnerstva između EU i regiona Zapadni Balkan.

2. EU ponovo potvrđuje svoju potpunu i nedvosmislenu opredeljenost perspektivi članstva Zapadnog Balkana u Evropskoj uniji i poziva na ubrzanje procesa pridruživanja, na osnovu verodostojnih reformi partnera, korektnog i rigoroznog uslovljavanja i principa sopstvenih zasluga, što nam je u uzajamnom interesu. Ona pozdravlja napredak koji su napravili partneri sa Zapadnog Balkana na njihovim putovima ka EU od Samita EU – Zapadni Balkan u Brdu u oktobru 2021. godine. EU naročito pozdravlja održavanje prvih međuvladiih konferencija s Albanijom Sjevernom Makedonijom.

3. EU pozdravlja odlučnost partnera sa Zapadnog Balkana da podrže temeljne evropske vrednosti i principe u skladu ca međunarodnim pravom. EU takođe pozdravlja ponovo izrečenu opredeljenost partnera sa Zapadnog Balkana za preimućstva demokratije, temeljna prava i vrednosti i vladavinu prava, uključujući podelu vlasti.
Ona naglašava potrebu za trajnim naporima u borbi protiv korupcije i organizovanog kriminala, povećanoj podršci za dobru upravu, ljudska prava, rodnu ravnopravnost i prava manjina. Kredibilitet te opredeljenosti zavisi o smislenom sprovođenju neophodnih reformi i o solidnim rezultatima na bazi jasne i konzistentne javne komunikacije u interesu njihovih naroda. Osnaženo civilno društvo i nezavisni i pluralistični mediji sa punim poštovanjem slobode izražavanja, su ključne komponente bilo kojeg demokratskog sistema i mi pozdravljamo i podržavamo ulogu koju oni igraju na Zapadnom Balkanu.

4. Zajednički nastup sa EU je jasan znak strateške orijentacije partnera, pogotovu sada kada Rusija eskalira svoj agresorski rat protiv Ukrajine. Zajednička vizija budućnosti podrazumeva obostrane odgovornosti i deljene vrednosti. Kako produbljujemo našu saradnju sa partnerima, tako ponovo apelujemo na njih da ostvare brz i trajan napredak ka punom prilagođavanju Zajedničkoj spoljnoj i bezbednosnoj politici EU (ZSBP) i da deluju prema njoj, uključujući u pogledu restriktivnih mera EU. Pohvaljujemo one partnere ca Zapadnog Balkana koji već pokazuju svoju stratešku opredeljenost u tom pogledu svojim potpunim poravnavanjem sa ZSBP-om EU i potičemo one partnere koji još nisu izvršili to poravnanje da ga naprave.

5. EU je i dalje najbliži partner regiona, njegov glavni investitor, trgovinski partner i vodeći donator. Partneri bi trebali da učine što vidljiviji izvanredan volumen i raspon te podrške i odraze ju u svojim javnim debatama i komunikaciji da bi građani mogli da cene konkretne prednosti partnerstva sa EU.

6. Gradeći na revidipanoj metodologiji EU je odlučna još unaprediti postepenu integraciju regiona već tokom samog procesa proširenja, i to na reverzibilan način koji ce zasniva na zaslugama.

7. EU podseća na značaj kontinuisanih reformi, i u korist građana i kao baza za trajnu podršku EU ponajpre u oblasti vladavine prava, a naročito onih reformi koje su povezane sa nezavisnosti i funkcionisanjem pravosuđa te borbom protiv korupcije i organizovanog kriminala.

8. EU nastavlja da potpuno podržava privrženost partnera sa Zapadnog Balkana inkluzivnoj regionalnoj saradnji i jačanju dobrosusedskih odnosa uključujući i sa državama članicama EU. Sprovođenje bilateralnih sporazuma u dobroj veri i sa konkretnim rezultatima ostaje značajno, uključujući Prespanski sporazum sa Grčkom i Sporazum o dobrosusedskim odnosima sa Bugarskom. Još su neophodni dodatni odlučni napori za poticanje pomirenja i regionalne stabilnosti, kao i za pronalaženje i sprovođenje definitivnih, inkluzivnih i obavezujućih rešenja za regionalne i bilateralne sporove i pitanja partnera koja imaju korenje u nasleđu prošlosti, kao i preostale slučajeve nestalih lica i pitanja ratnih zločina, u skladu sa međunarodnim pravom i ustanovljenim principima, uključujući i sa Sporazumom o pitanjima sukcesije. EU takođe apeluje na partnere da garantišu prava pripadnika manjina i jednak tretman za njih.

9. Nastavljamo da u potpunosti podržavamo napore Bisokog predstavnika EU i specijalnog predstavnika EU za dijalog Beograda i Prištine i druga regionalna pitanja Zapadnog Balkana i od obe stranke očekujemo konkretan napredak ka sveobuhvatnom i legalno obavezujućem sporazumu o normalizaciji njihovih odnosa. To je od ključnog značaja za stabilnost i razvoj celoga regiona i da se osigura da stranke mogu da idu dalje na svojim evropskim putovima. Ponovo naglašavamo naše jako očekivanje da će svi prošli sporazumi da se potpuno poštivaju i sprovedu bez odlaganja. Apelujemo na obe stranke da se angažuju u konstruktivnom rešavanjunjihovih sporova i da se ustegnu od jednostranog i/ili provokativnog delovanja koje bi moglo da dovede do napetosti i nasilja, kao i do retorike koja nije pogodna za dijalog. Podsećamo obe stranke da dele odgovornost na osiguravanju mira i stabilnosti.

10. Pozdravljamo uspešan prvi sastanak evropske političke zajednice koji je održan 6. oktobra 2022. godine u Pragu. Sastanak je obezbedio platformu za političku koordinaciju i dao je priliku za duboke razmene mišljenja o gorućim pitanjima koja se tiču celog kontinenta. Izražavamo zadovoljstvo za sledeći sastanak koji treba da se održi u Moldaviji u prvoj polovini 2023. godine.
Zajedničko traženje rešenja za negativne uticaje ruskog agresorskog rata protiv Ukrajine i izgradnja solidne ekonomske osnove za budućnost.

11. Rusija ima isključivu odgovornost za tekuću energetsku i ekonomsku krizu. EU će nastaviti da podržava partnere sa Zapadnog Balkana u borbi protiv negativnih uticaja na njihove ekonomije i društva.

12. Novi Paket EU za energetsku podršku vredan 1 milijardu evra u bespovratnim sredstvima koji može da rezultira u investicijama vrednima 2,5 milijarde evra, pomoći će Zapadnom Balkanu u ublažavanju uticaja energetske krize i ubrzati će energetsku tranziciju. Paket se finansira kroz instrument IPA III i uključuje direktne, kratkoročne i srednjeročne mere za pomoć građanima i preduzećima na Zapadnom Balkanu. 500 miliona evra iz paketa će se u vidu besposvratnih sredstava odvojiti za direktnu pomoć ranjivim porodicama i malim i srednjim preduzećima.
Drugih 500 miliona evra u vidu bespovratnih sredstava će biti namenjeno investicijama koje podržavaju energetsku tranziciju i nezavisnost, finansiranju poboljšanja gasnih i električnih infrastruktura i spojnih vodova, uključujući za tečni prirodni gas (LNG), te novih projekata za obnovljivu energiju i mera energetske efikasnosti, nadogradnje sistema za prenos energije, centraliziranog grejanja i programa za poboljšanje energetske efikasnosti u starim stambenim zgradama.

13. Podsećamo na našu odluku o otvaranju zajedničke kupovine gasa, LNG-a i vodonika za Zapadni Balkan, apeliramo na brzu operacionalizaciju te platforme i ohrabrujemo partnere da iskoriste tu priliku. Plan REPower EU će da pomogne da se smanji zavisnost EU i Zapadnog Balkana o ruskom gasu. EU putem Energetske zajednice otvara svoje tržište električne energije prema Zapadnom Balkanu, ali to zavisi od regulatornih reformi.

14. Kontinuisano sprovođenje Ekonomsko-investicionog plana za Zapadni Balkan (EIP) te Zelene agende i Digitalne agende za Zapadni Balkan će da pomogne da se osnaži ekonomija i otpornost regiona, uključujući putem dodatne podrške za povezivost, energetsku tranziciju i diverzifikaciju snabdevanja energijom. U EIP-u se ustanovljuje ambiciozni paket investicija koji za region mobiliše skoro 30 milijardi evra, a sastoji se od 9 milijardi evra u bespovratnim sredstvima iz instrumenta IPA III i do 20 milijardi evra u investicijama zahvaljujući finansijskoj poluzi novog Garancijskog instrumenta za Zapadni Balkan. U okviru tog plana, u prvoj polovini 2022. godine je odobreno usvajanje ukupno 1,4 milijarde evra u vidu bespovratnih sredstava za investicije u sklopu Investicionog okvira za Zapadni Balkan, namenjenih finansiranju 28 vodeća projekta investiranja ukupne vrednosti od 4,5 milijarde evra. Novi paket od 400 miliona EUR bespovratnih sredstava u vrednosti od 1,2 milijarde EUR za finansiranje 12 investicionih projekata upravo je odobren, dok usvojeni projekti ulaze u fazu implementacije.

Protekle godine je nastavljen rad na svim projektima investicija u povezivanje koji su bili usvojeni na osnovu Agende povezivanja i pritom je dovršeno nekoliko projekata, naročito vozni koridor istok-istočni Mediteran, cestovni Koridor Vc i dva prekogranična mosta, Svilaj i Gradiška. U tom kontekstu partneri sa Zapadnog Balkana takođe moraju da ojačaju vladavinu prava i odlučno sprovedu ekonomske i socijalne reforme, uključujući one koje su sadržane u njihovim programima ekonomskih reformi i u zajedničkim zaključcima sa ekonomskog i finansijskog dijaloga.

15. Osim toga, EU je spremna podržati lidere Zapadnog Balkana u ispunjavanju njihove obaveze da u potpunosti sprovedu Zelenu agendu za region, uključujući njihove klimatske obaveze u okviru Pariškog sporazuma, što je ključni pokretač tranzicije na savremene, karbonski neutralne i resursno efikasne privrede koje su otporne na klimatske promene i ima za cilj otvaranje potencijala cirkularne ekonomije, borbu protiv zagađenja, bolje upravljanje smećem i ubrzavanje tranzicije ka zelenoj energiji u regionu. EU će da nastavi da podržava region u razvoju politike određivanja cene ugljenika u kontekstu mehanizma EU za prekogranično prilagođavanje ugljenika (CBAM), uključujući i kroz tehničku i finansijsku pomoć. Projekat EU 4 Green je značajan alat koji pomaže partnerima u njihovom sprovođenju napora.

16. Partneri sa Zapadnog Balkana od početka su uključeni i u Evropski mehanizam za spremnost i odgovor na krize u oblasti bezbednosti hrane da bi se poboljšala sigurnost hrane. EU će da nastavi da podržava agrikulturni sektor u okviru Instrumenta za pretpristupnu pomoć (IPA) III i Instrumenta pretpristupne pomoći za ruralni razvoj (IPARD) III. Za program IPARD III doprinos EU iznosi 560 miliona evra za nadolazeće sedmogodišnje razdoblje i već je donesen ove godine.

Intenzivniji politički angažman i angažman u pogledu politika

17. EU i Zapadni Balkan su odlučni da ubrzaju i prodube naš politički angažman i angažman u oblasti politika, uključujući među ostalim putem redovitog održavanja samita EU-Zapadni Balkan, sudelovanje partnera sa Zapadnog Balkana u dešavanjima EU na visokom nivou te u redovnim dijalozima o ZSBP-u. Partneri sa Zapadnog Balkana već su pozvani da daju svoj doprinos za sastanke Saveta za spoljne poslove, a nakon njih partneri primaju izveštaje Evropske službe za spoljne poslove. Taj pojačani angažman odražava privrženost EU regionu.

18. EU će dalje da produbi svoju sektornu saradnju sa Zapadnim Balkanom u oblastima od zajedničkog interesa, kao što su pravosuđe i unutarnji poslovi, ekonomija i jedinstveno tržište EU, energetska, prometna i digitalna politika, civilna zaštita, zdravstvo, socijalna politika, obrazovanje te istraživanje i inovacije, kao i spoljni poslovi, bezbednost i odbrana, uključujući borbu protiv sajber pretnji i drugih hibridnih pretnji i borbu protiv terorizma.

19. EU podseća na zajedničku obavezu da se pojačaju napori za pospešivanje integracije Zapadnog Balkana sa unutarnjim tržištem EU. Zajedničko regionalno tržište Zapadnog Balkana (CRM) bi trebalo da posluži kao polazna tačka za integraciju. EU pohvaljuje nedavne sporazume partnera o slobodnom kretanju i priznavanju ličnih karti za sve građane regiona, kao i o uzajamnom priznavanju univerzitetskih diploma i profesionalnih kvalifikacija unutar regiona. Ti sporazumi predstavljaju ključne etape u ispunjavanju obaveze partnera da uspostave zajedničko regionalno tržište. EU ohrabruje partnere Zapadnog Balkana da brzo ratifikuju te sporazume da bi građani što je pre moguće mogli imati koristi od njih. Neophodni su dodatni odlučni napori svih lidera Zapadnog Balkana da bi tržište Zapadnog Balkana postalo realnost, naročito što se tiče usvajanja nekoliko odluka o inicijativama povezanim s trgovinom koje su već dogovorene na tehničkom nivou u kontekstu Centralnoevropskog sporazuma o slobodnoj trgovini (CEFTA). Takva inkluzivna regionalna saradnja zasnivana na pravilima i standardima EU bi ujedno stimulirala trgovinu unutar regiona i privukla investicije.

20. EU pozdravlja rad svih ekonomija Zapadnog Balkana ka modernizaciji njihovih platnih sistema da bi se približile standardima EU i ispunjavanju svih uslova za integraciju u Jedinstvenu oblast za plaćanje u evrima.

21. EU takođe pozdravlja opredeljenost partnera da nastave rad na sprovođenju Agende za Zapadni Balkan za inovacije, istraživanja, obrazovanje, kulturu, mlade i sport te već postepeno uključuje partnere u programe EU kao što su Erasmus+, Evropske snage solidarnosti i Inicijativa Evropski univerziteti, s ciljem kreiranja dodatnih mogućnosti za mlade ljude. Inicijativa Evropski univerziteti otvara mogućnost za univerzitete na Zapadnom Balkanu da učestvuju u ambicioznim transnacionalnim alijansama i razviju dugoročnu strukturnu i stratešku kooperaciju. Šema garancija za mlade koja je aktivisana na Zapadnom Balkanu će da pomogne da se smanji problem odliva mozgova s kojim se region suočava.

22. U pogledu digitalizacije, nadovezujući se na uspešnu implementaciju sporazuma o regionalnom planu „roaming kao kod kuće” iz jula 2021. i dalje o ukidanju troškova roaminga u regionu, pozdravljamo današnju zajedničku deklaraciju EU i telekomunikacijskih operatera Zapadnog Balkana koja će u 2023. godini da omogući prvo smanjenje troškova roaminga između EU i Zapadnog Balkana sa namerom da ih se posle potpuno ukloni. Takođe je pohvalno da su se partneri pridružili Deklaraciji o budućnosti interneta i da su u potpunosti povezani sa radom Tela evropskih regulatora za elektroničke komunikacije.

23. Takođe pozdravljamo napredak u proširenju i sprovođenju zelenih koridora EU i Zapadnog Balkana te pozivamo na njihovu primenu na svim relevantnim granicama uz puno poštivanje pravne tekovine EU i procedura. Nadalje, pozdravljamo uspostavu inicijative za plave koridore koja će da poboljša trgovinske veze među jadranskim lukama. Te inicijative doprinose boljem upravljanju granicama i kraćem vremenu čekanja za putnike i teret te stoga podržavaju ekonomsku aktivnost. One su dobar javni dokaz onoga što saradnja između Zapadnog Balkana i EU i njezinih država članica može da donese.

Jačanje bezbednosti i izgradnja otpornosti protiv inozemne interferencije

24. EU i Zapadni Balkan dele brojne bezbednosne izazove koji zahtevaju koordiniranu akciju što je u kontekstu ruskog rata protiv Ukrajine postalo još značajnije. EU i Zapadni Balkan odlučni su da dalje jačaju saradnju o temeljnim bezbednosnim i odbrambenim pitanjima, uključujući na operativnom nivou. U tom pogledu pozdravljamo to što su partneri dokazali svoju privrženost za Zajedničku bezbednosnu i odbrambenu politiku (ZBOP) svojim doprinosom misijama i operacijama EU za upravljanje krizama. EU će da nastavi sarađivati s regionom na daljem razvoju odbrambenih sposobnosti i kapaciteta, uključujući putem Evropskog instrumenta mirovne pomoći. EU pozdravlja kontinuicanu privrženost partnera razvoju efikasnih instrumenata za saradnju unutar Zapadnog Balkana u oblasti bezbednosti i odbrane. EU će da dodatno pojača svoj angažman u regionu u oblastima kao što su kosmos i vojna mobilnost.

25. EU i Zapadni Balkan su odlučni u borbi protiv inozemne manipulacije sa informacijama i interferencije, uključujući dezinformacije i druge hibridne pretnje koje su usmerene na društva Zapadnog Balkana i koje pokušavaju ugroziti stabilnost regiona, njegove demokratske procese i perspektivu u EU. Dodatno ćemo da osnažimo našu saradnju da bismo izgradili otpornost i stimulisanjem profesionalizma u medijima i medijske pismenosti te povećanjem uticaja naše strateške komunikacije o odnosima EU i Zapadnog Balkana, a naročito o procesu proširenja.

26. Kako sajber pretnje ne poznaju granice, mi ćemo da sarađujemo na unapređivanju naše zajedničke sajber bezbednosti. Recentni sajber napadi velikih razmera ukazuju da je neophodno pojačati angažman, nadovezujući se na postojeće programe, kao i na saradnju sa Agencijom EU za sajber bezbednost (ENISA) i Evropskim centrom za kompetencije u sajber bezbednosti, u kombinaciji sa bilateralnim inicijativama država članica EU i drugih partnera. U sklopu projekta brzog odgovora u oblasti sajber bezbednosti, akcija EU fokusirana je na to da se kod partnera koji su bili pogođeni recentnim napadima poveća sajber otpornost i spremnost na sajber incidente, a isporuka dugoročnije sajber pomoći EU za celi region treba da započne u 2023. godini. EU je odlučan da pojača svoju podršku otpornosti protiv sajber napada na Zapadnom Balkanu i da intensiviše saradnju u regionu i sa međunarodnim partnerima.

Iregularne migracije, borba protiv terorizma i organizovanog kriminala

27. Na zapadno-balkanskom migratornom putu došlo je do značajnog povećanja prometa od početka 2022. godine. Upravljanje migracijama je zajednički izazov sa kojim će EU i Zapadni Balkan zajedno da se suoče u bliskom partnerstvu. U tu je svrhu EU znatno povećala svoju finansijsku podršku regionu sa više od 170 miliona evra bilateralne i regionalne pomoći koja je već pružena u okviru Instrumenta za pretpristupnu pomoć (IPA) III.

28. Uz pohvale našim partnerima zbog njihovih dosadašnjih napora i konstruktivne saradnje, ipak su neophodni trajni i prošireni napori da bi se rešio problem nezakonitih migracija na zapadno-balkanskom putu, uključujući suzbijanje krijumičarenja migrantima i trgovine ljudima. EU je i dalje opredeljena za pružanje političke i finansijske podrške regionu. U tom pogledu u nadolazećim godinama ona namerava da znatno poveća finansijska sredstva za Zapadni Balkan u okviru Instrumenta za pretpristupnu pomoć (IPA) III. U svetlu povećanog migracionog pritiska u regionu, snažna finansijska podrška EU će putem namenskih programa omogućiti partnerima da unaprede sisteme azila i prihvata, pojačaju zaštitu granica, borbu protiv krijumičarskih mreža i grupa organizovanog kriminala te da pojačaju vraćanja sa Zapadnog Balkana u zemlje porekla. Sa tim ciljem EU je donela novi program o jačanju upravljanja granicama u iznosu od 40 miliona evra i sprema drugi program u iznosu od 30 miliona evra o povećanju kapaciteta za borbu protiv krijumičarenja migranata i trgovine ljudima, uz naglasak koji je stavljen na istrage i krivično gonjenje.

29. Brzo poravnavanje partnera sa viznom politikom EU je od hitnog i ključnog značaja za upravljanje migracijama i uopšte dobro funkcionisanje i održivost režima putovanja bez viza između Zapadnog Balkana i EU. Partneri moraju da nastave unapređivati svoje sisteme vraćanja, uključujući sklapanje sporazuma o ponovnom prihvatu sa ključnim zemljama porekla i jačanje saradnje sa relevantnim avionskim kompanijama. Uzajamna saradnja u oblasti vraćanja će se da se produbi čime se maksimizira upotreba postojećih okvira i raspoloživih kanala. U tom je pogledu EU spremna podržati Zapadni Balkan da bi se povećala dobrovoljna i nedobrovoljna vraćanja, uključujući direktno iz regiona u zemlje porekla. Trebalo bi da se intenziviše i saradnja sa Frontexom, uključujući putem brzog sklapanja i sprovođenja ažurovanih sporazuma o statusu, kao i sa Evropskom agencijom za azil i sa Europolom.

30. Apelišemo da se dalje pojača saradnja u borbi protiv terorizma i suzbijanju nasilnog ekstremizma uključujući sprečavanje radikalizacije i finansiranja terorizma, u skladu sa zajedničkim akcionim planom o borbi protiv terorizma za Zapadni Balkan. Ponovo ističemo značaj odlučne akcije u rešavanju teškog i organizovanog kriminala, naročito pranja novaca, korupcije na visokom nivou, uzgajanja i krijumčarenja droga.

31. EU je skroz privržena nastavaljanju rada na sprečavanju nezakonite trgovine i trgovanja malokalibarskim i lakim naoružanjem i municijom, pohvaljuje tome namenjeni plan Zapadnog Balkana te će i dalje da podržava Zapadni Balkan u toj oblasti. Taj plan je međunarodno priznati primer dobre prakse regionalne saradnje da se ojača kontrola malokalibarskog naoružanja.
32. EU ohrabruje partnere sa Zapadnog Balkana da uspostave i održavaju kooperativne odnose sa Kancelarijom evropskog javnog tužioca (EPPO) u oblasti uzajamne pravne asistencije u krivičnim predmetima. Pozdravljamo radne aranžmane koji su već ustanovljeni između EPPO i nekih partnera sa Zapadnog Balkana i ohrabrujemo druge partnere na sličnu saradnju što je pre moguće.
***
33. Pozdravljamo činjenicu da se naši partneri sa Zapadnog Balkana usaglašavaju sa gore pomenutim tačkama.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.