Savetodavna tela Vlade za koja javnost ne zna ni šta rade, da li rade i koliko nas koštaju 1Foto: EPA/KOCA SULEJMANOVIC

U državnoj upravi postoji niz radnih i savetodavnih tela, komisija, radnih grupa koje ad hoc osniva Vlada ili pak drugi organi uprave i gotovo je nemoguće utvrditi njihov broj, a Sizifov bio bi utvrditi koliko svako košta građane Srbije.

Tema o Nacionalnom savetu za koordinaciju saradnje sa Kinom i Rusijom i drugom mandatu Tomislava Nikolića na njegovom čelu otvorio je pitanje koliko takvih tela, koja nemaju status državnog organa, a ni obavezu da prijavljuju svoje finansije Agenciji za borbu protiv korupcije, zapravo ima.

Ta spoznaja je potvrdila da postoji čitava siva zona izmišljenih tela koja uglavnom služe za partijsko potkusurivanje i sklanjanje istrošenog stranačkog kadra, a crpe finansije iz državnog budžeta, to jest plaćaju ih direktno građani.

„Oni nemaju status državnog organa, ni pravnog lica, za njih administrativne poslove obavljaju organi unutar kojih funkcionišu i ne postoji obaveza tih organa da objavi rad tih tela. Zato ih nema“, objašnjava advokat Ivan Ninić.

On ističe kako postoje tela koje formira Vlada na nivou svojih uredbi i odluka i onih drugih, ad hoc koje formiraju ostali organi državne uprave: „U državnoj upravi su i državne agencije, sekretarijati, zavodi, sve ono što čini upravu. E sada, možemo zamisliti, ako uzmemo u obzir koliki je to zbir budžetskih korisnika, koliko na konsolidovanom nivou, na nivou države, institucija ima mogućnost da formira takva tela i koliko koriste tu mogućnost. Tu bi trebalo da se postavi pitanje o svrsishodnosti, i na njega bi morao periodično da odgovori državni revizor.“

U republičkom budžetu, primera radi, nema pojedinačne stavke o Savetu na čijem je čelu Nikolić, niti se on igde pominje.

„Ti troškovi uglavnom prolaze preko one pozicije u budžetu pod nazivom ‘specijalizovane usluge i usluge po ugovoru’. Svi ti troškovi se zabašure u okviru Generalnog sekretarijata Vlade i preko njega se pokrivaju svi rashodi koji se stvaraju i on trpi najveća opterećenja za rashode tela koje formira Vlada. Dodatno, svako ministarstvo ima svoja ad hoc tela“, objašnjava Ninić.
Ključna razlika je u tome ko formira telo. Jedno telo može da se formira odlukom Vlade, ili odlukom rukovodioca organa državne uprave, kao što je ministar.

U našim uslovima, objašnjava, najpre se delegira i decentralizuje odgovornost sa političara i rukovodilaca, da on ima alibi da kaže da je u tome učestvovalo radno telo: „Drugo, obezbeđuju se dodatne apanaže, neki ljudi se integrišu u sistem, obezbeđuje im se novčana naknada, obično dodatna uz zaradu. Ceo smisao je da ta radna grupa ima svoju misiju i svoj cilj, da bi ostvarila svrhu svog postojanja. I da taj cilj bude vremenski ograničen. Nažalost, mi imamo radna tela, grupe i komisije koje godinama traju, što obesmišljava njihov rad. Možda je najbolji primer Komisija za izradu Građanskog zakonika, u kojoj su bile izuzetno visoke mesečne apanaže, i od 2006. završila je samo prednacrt Građanskog zakonika. Iako je nesporno to najsloženiji posao, pitanje je koliko će trajati.

U Srbiji je izuzetak postao pravilo.

Po istom principu, Vlada uredbama osniva tela i kancelarije kojima daje karakter stalnosti, iako su osnovani ad hoc dobijaju budžetsku poziciju. Savet za kreativnu industriju 2018. formirala je predsednica Vlade. Ninić dodaje da Vlada ima široku lepezu mogućnosti i ovlašćenja da formira takva tela: „To recidivi iz komunističkih vremena, ‘kada imaš problem formiraj radnu grupu i nikad ga nećeš rešiti’. Mlađan Dinkić je imao tu akrobaciju sa onim Nacionalnim investicionim planom, koji je bio ad hoc projekat, a kasnije je dobio čak i ministarstvo. Tako nastane i Kancelarija za javna ulaganja kao posebna služba Vlade, ali tako nastaju i ova neimenovana tela.“ Podseća da su za mandata Olivera Dulića postojale komisije za reviziju različitih projekata i svi službenici koji su značajni ministru građevine su bili tada članovi te komisije. Funkcioneri i neki drugi bitni službenici bili su članovi u po tri komisije, pa su pored plate imali i naknade na nivou prosečne plate, iako državni službenik ima zaradu normiranu propisima i ne može da radi dodatni posao.“

Većina tih tela, iako budžetski korisnici, nemaju status državnog organa, a njihovi članovi status javnih funkcionera, pa njihove imovinske karte nisu dostupne javnosti na sajtu Agencija za sprečavanje korupcije.

Kancelarije, agencije…

Na sajtu Vlade Srbije, u segmentu Službe vlade, navedeno je 14 organizacija, među kojima su Služba Koordinacionog tela za opštine Preševo, Bujanovac i Medveđa, Kancelarija za koordinacione poslove u pregovaračkom procesu sa privremenim institucijama samouprave u Prištini, Avio služba Vlade, Kancelarija za upravljanje javnim ulaganjima, Kancelarija Saveta za nacionalnu bezbednost i zaštitu tajnih podataka i slične. Tu je i 11 agencija, među kojima su: Agencija za zaštitu od jonizujućih zračenja i nuklearnu sigurnost Srbije, Agencija za kvalifikacije, Direktorat civilnog vazduhoplovstva RS, Razvojna agencija Srbije. A navedeno je i 11 javnih službi, poput Akreditacionog tela Srbije ili Fonda solidarnosti. Na ovom spisku samo tela koja je osnovala Vlada, ali ne i ministarstva ili drugi organi javne uprave.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.