Foto: Beta/Bunjevački kulturni centar“Želimo da radimo složno i sa srcem za svoj narod. Da uspemo da postignemo ono što nisu mnogi naši velikani kroz istoriju”, rekla je dr Suzana Kujundžić Ostojić, nosilac liste broj dva “Složno za Bunjevce” na predstojećim izborima za članove Nacionalnog saveta bunjevačke nacionalne manjine.
Ona je pozvala sve pripadnike bunjevačke zajednice, koji su upisani u poseban birački spisak, da u nedelju, 13. novembra, iskoriste svoje biračko pravo i izaberu 5. saziv Bunjevačkog nacionalnog saveta, prethodno se zahvalivši svim Bunjevcima koji su se tako izjasnili na Popisu stanovništa jer je to, kako je istakla, “osnov i temelj da bi kasnije mogli da radimo, da postojimo i da se borimo za svoja prava”.
“Naš slogan ‘Složno za Bunjevce’ nastao je iz želje da predstavimo na koji način vidimo budućnost tog Nacionalnog saveta i na koji način želimo da radimo, a to je da radimo svi zajedno i složno. I Bunjevci u Subotici, i Bunjevci u Somboru, i Bunjevci u Mađarskoj i da na taj način svi zajedno budemo jak oslonac jedni drugima”, rekla je na konferenciji za medije dr Kujundžić Ostojić, dodajući da ovu listu podržava 11 bunjevačkih udruženja.
“Mi vam nećemo kazati za koga da glasate zato što smatramo da je naš svet dovoljno mudar i pametan i da to sam može zaključiti. Oni će odlučiti kome će dati poverenje i kako će izgledati Bunjevački nacionalni savet”, dodala je ona.
Aktuelna predsednica Nacionalnog saveta bunjevačke nacionalne manjine podsetila je i na rezultate koji su postignuti u protekle četiri godine.
Kako je objasnila, nakon standardizacije bunjevačkog jezika koja je trajala dugo, izdata su brojna izdanja, od kojih su neka izuzetno bitna poput rečnika i gramatike, a potom je usledio i proces uvođenja bunjevačkog jezika u službenu upotrebu u Subotici.
“Zatim smo uradili i knjigu o 1945. godini, odnosno o tamnom oblaku koji stoji iznad nas i dan-danas i koji nas prati i u razvoju, napretku i radu. Zalagaćemo se da se 1945. godina konačno okarakteriše kao akt asimilacije. Ta ista knjiga, osim što u sebi sadrži sve dokumente o tom nemilom događaju, prevedena je i na engleski jezik”, kazala je dr Kujundžić Ostojić.
Takođe, bunjevački jezik je uveden i u srednje škole u Subotici i Somboru, a kada su u pitanju planovi za budućnost, dr Kujundžić Ostojić je rekla da će se truditi da etno kulturna istorija Bunjevaca, predmet koji postoji već šest godina na Pedagoškom fakultetu u Somboru, bude ponuđen učiteljima i budućim vaspitačima u Subotici.
“Trudićemo se da bunjevački kao jezik uđe i u obdaništa, zato što se od malih nogu jezik najbolje uči”, poručila je dr Kujundžić Ostojić.
Da bi se službena upotreba bunjevačkog jezika proširila na institucije, ustanove i organizacije, osnovni preduslov je otvaranje lektorata, kazao je Veljko Vojnić, predsednik Odbora za službenu upotrebu jezika i pisma, potpredsednik Bunjevačkog nacionalnog saveta i predsednik Bunjevačke matice.
“Moramo imati što veći broj stručnih prevodilaca koji moraju imati sertifikat i koji znaju književni bunjevački jezik. Treba uvesti jezik i u predškolska odeljenja da se naši mali Bunjevci od najranijeg uzrasta uče bunjevačkom jeziku na tačan i ispravan način. Predstoji nam uvođenje bunjevačkog jezika u širu službenu upotrebu. Do sada nismo insistirali na uvođenju u sudove, zvanične organizacije višeg nivoa osim lokala, ali ima vremena i radićemo i na tome”, kazao je Vojnić.
On je dodao da bunjevački jezik žele da uvedu u službenu upotrebu i u Mađarskoj.
“Mi smo već u kontaktu sa vlastima u Mađarskoj i sa našim Bunjevcima koji tamo žive i već radimo na tome. Preduzeli smo već određene korake i čekamo sada odgovor nadležnih u Mađarskoj koji su takođe raspoloženi da se ova stvar završi”, dodao je Vojnić.
Nacionalni savet bunjevačke nacionalne manjine će sledeće godine proslaviti dve decenije postojanja i isto toliko godina koliko radi u iznajmljenim prostorijama.
“Mislim da je vreme da ovaj grad u kojem smo nekad bili većina, koji smo dobrim delom u arhitekturi i kulturi zadužili, da nam se oduži na taj način da imamo svoje prostorije u kojima će moći da funkcionišu Nacionalni savet, kulturno-umetnička društva i gde će moći da se održavaju manifestacije”, zaključila je dr Suzana Kujundžić Ostojić.
“Još jedan jeftin trik”
Na optužbu Mirka Bajića, predsednika Saveza bačkih Bunjevaca, da je zloupotrebila svoj položaj nakon što je medijima prosledila saopštenje u vezi sa imenovanjem Tomislava Žigmanova na mesto ministra za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog, dr Suzana Kujundžić Ostojić je odgovorila da je to “potpuna neistina”.
„Sednica Nacionalnog saveta je održana i na toj sednici je ponuđeno saopštenje koje je napisano, što je praksa koju smo radili i pre. Održana je hitna elektronska sednica u ponedeljak, bilo je glasanje, dakle ništa što do sada nismo radili. Od 19 članova Nacionalnog saveta, 12 je glasalo za, sedam nije ni glasalo i ovde se nalaze potpisi svih koji su glasali. Dakle, ja mogu samo kazati da je to još jedan jeftin trik”, obrazložila je dr Kujundžić Ostojić.
Više vesti iz ovog grada čitajte na posebnom linku.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
