Sve zavisi od dobre volje vlade u Hagu

Pitanje odmrzavanja Prelaznog sporazuma podignuto je posle sastanka šefova diplomatija zemalja EU u ponedeljak u Luksemburgu na najviši nivo, jer ministri spoljnih poslova nisu mogli da postignu konsenzus oko predloga ministra spoljnih poslova Holandije Maksima Ferhagena da se deblokira deo tog sporazuma koji se odnosi na kvote i preferencijale za izvoz šećera, ribe i vina u EU. Ostali ministri, isključujući belgijskog koji je stao na stranu Holanđana, smatraju da to nije dovoljan podsticaj za Srbiju i žele punu primenu PTS-a.

Podrška koju Srbija uživa među 25 zemalja članica Unije ipak je načelne prirode. Prema rečima naših sagovornika iz Brisela i Beograda, iako sve zemlje podržavaju Srbiju na njenom evropskom putu, one nisu spremne da svom snagom ubeđuju Holandiju da promeni stav, pre svega jer su svesne da on potiče „od unutrašnjopolitičkih problema te zemlje“.

Jedan od ključnih razloga zbog kojeg su zemlje EU prestale da ubeđuju Holandiju jeste i ponašanje zvaničnog Beograda, kažu naši sagovornici. Zemlje EU su pred parlamentarne izbore u maju 2008. imale entuzijazam da pomognu Srbiji i tada su uspele da ubede Holandiju da ipak potpiše SSP. Međutim, nova vlada, koja je dobila izbore na pitanju „za ili protiv EU“, nije dovoljno radila u pravcu evropskih integracija.

Kako navode diplomatski izvori Danasa, Evropljani su bili zatečeni postizbornom pričom o Kosovu, Međunarodnom sudu pravde i vojnoj neutralnosti, što je uticalo na njihovu podršku Srbiji.

Prema rečima naših sagovornika, javna podrška koju u izjavama daju visoki predstavnici pojedinih zemalja EU samo je načelne prirode i šlagvort za unutrašnjopolitičke priče u Srbiji. Naši izvori tvrde da te zemlje, uključujući i one najglasnije poput Italije, sada u stvari gotovo ništa ne rade da bi ubedile Holandiju da promeni stav. „Važno je šta kažu Nemci ili Skandinavci, a primetno je da oni ovih dana ćute. Nemci su, kao i obično, ozbiljni i suzdržani, ali i nemaju kapaciteta i vremena da se bave ubeđivanjem Holandije, jer su zaokupljeni svojim izborima. S druge strane, čak i vrlo glasna podrška italijanskog ministra Franka Fratinija treba da se uzme s rezervom jer je to često samo predstava za javnost“, upozoravaju Danasovi izvori.

S druge strane, Evropljani su zatečeni i time što srpske vlasti ne čine dovoljno da holandskoj javnosti približe situaciju u Srbiji. Za to su, kako kažu izvori Danasa, potrebna velika novčana sredstva i ozbiljan rad koji podrazumeva susrete s parlamentarnim i neparlamentarnim strankama u Holandiji, ali i sa civilnim sektorom, medijima i građanima.

Milan Pajević, saradnik ISAC fonda, kaže za Danas da Srbiju čeka potpuno ispunjavanje obaveze prema Haškom tribunalu, čak i ako bi došlo do odmrzavanja Prelaznog sporazuma, celog ili u nekim delovima.

– Od obaveza prema Hagu ne možemo pobeći, jer će nas taj uslov sačekati već na narednoj stepenici, prilikom ratifikacije SSP-a, jer Holandija ne može da odustane od tog uslova – naglašava Pajević. Iz istog razloga, on smatra da nema svrhe podnositi kandidaturu za članstvo u EU pre hapšenja Ratka Mladića i navodi da je Vlada Srbije do sada „razumno postupala“ jer nije podnosila zahtev za kandidaturu.

Vladimir Todorić, urednik Srpske pravne revije, kaže za Danas da je Holandija verovatno umekšala svoj stav zbog podrške proevropskoj vladi u Beogradu, ali da i dalje čvrsto stoji pri svojim stavovima.

– Pravno gledano, deo Prelaznog sporazuma ne može da se odblokira. Zbog toga mi je predlog Holandije nejasan. Ukoliko se to dogodi na sednici Evropskog saveta u četvrtak i petak, Srbija može da podnese kandidaturu za članstvo. Saglasnost u EU oko tog pitanja bila bi važan podsticaj – zaključuje Todorić.