TS povodom GRECO izveštaja: Važne preporuke i šansa da se ovaj put ispune u roku

Srbija do danas nije u celosti ispunila preporuke iz prethodnog kruga evaluacije, iako je prvi rok za to istekao još 2016. GRECO se ovaj put bavio mehanizmima za sprečavanje korupcije u vrhu izvršne vlasti i policiji.

Prema viđenju Transparentnosti, preporuke koje bi mogle da imaju najveći efekat odnose se na: uređivanje sukoba interesa kod savetnika predsednika, premijera i ministara i jačanje sistema za kontrolu izveštaja funkcionera izvršne vlasti; regulisanje neformalnog lobiranja; omogućavanje građanima da ulože žalbu Povereniku kada Vlada Srbije ili predsednik Republike odbiju ili ignorišu zahtev za pristup informacijama; obavezu sprovođenja javnih rasprava o svim zakonima; ograničavanje imuniteta članova vlade kod koruptivnih krivičnih dela, proširenje nadležnosti Tužilaštva za organizovani kriminal i jačanje vladinog Saveta za borbu protiv korupcije.

Iako je Zakon o lobiranju donet upravo na preporuku GRECO, što je tada pozitivno ocenjeno, veoma je važno da je ista institucija sada pokazala spremnost da ukaže na dve najkrupnije manjkavosti tog zakona, na koje je TS ukazala još prilikom pisanja. Naime, GRECO je sada prepoznao kao problem to što se ovim zakonom uređuje samo lobiranje koje se odvija po formalnim pravilima, a ne ono koje se odvija kroz neformalne kontakte lobista sa predsednikom, premijerom, ministrima i njihovim savetnicima. Drugi veliki problem na koji GRECO ukazuje jeste to što ne postoji obaveza funkcionera i državnih organa da objave ko im se sve od formalnih i neformalnih lobista obratio.

Od izuzetnog značaja je to što je GRECO prepoznao nužnost da pravo na pristup informacijama o radu Vlade i Predsednika Republike dobije efikasnu pravnu zaštitu. Zakon o slobodnom pristupu informacijama je menjan krajem prošle godine, a jedan od ključnih zahteva Koalicije za slobodu pristupa informacijama bio je upravo to da građani mogu da izjave žalbu Povereniku, kada takav zahtev odbije bilo koji organ vlasti. Međutim, ne samo da je zakonodavac zadržao sistem prema kojem žalbe protiv šest organa (Vlada, Skupština, Predsednik, Ustavni sud, Vrhovni sud, Republički javni tužilac) nisu dopuštene, već je tom spisku pridružena i Narodna banka Srbije. U odsustvu mogućnosti žalbe Povereniku, građani, novinari i udruženja mogu samo da pokreću tužbe pred Upravnim sudom, na čije rešavanje se čeka godinama.

Važno je što je GRECO ukazao i na problem nepoštovanja pravila o održavanju javnih rasprava u pripremi zakona, pozvavši se i na studiju Transparentnosti o slabostima zakonodavnog postupka. Dodatno je preporučeno i da se obrazlože razlozi i uticaji na promene zakona do kojih dođe nakon okončanja javne rasprave.

GRECO je takođe direktno pozvao Vladu da ojača Savet za borbu protiv korupcije, izborom predloženih članova i postupanjem po izveštajima ovog tela.

U pogledu represije, od veoma velikog značaja je preporuka za proširenje nadležnosti Tužilaštva za organizovani kriminal za eventualnu korupciju svih visokih funkcionera, uključujući i predsednika Republike, koji je trenutno izostavljen. GRECO u izveštajima navodi slučajeve sumnje na korupciju članova Vladi koji nisu ispitivani i poziva da se izričito ukine mogućnost imuniteta članova Vlade od krivičnog gonjenja za koruptivna krivična dela.

Pored navedenog, GRECO je dao niz drugih potencijalno korisnih preporuka, među kojima su provera integriteta kandidata za ministarske položaje, pre njihovog izbora, pravila za praćenje sukoba interesa kod šefova kabineta, usvajanje posebnih planova i kodeksa radi sprečavanja korupcije u vrhu izvršne vlasti, jačanje sistema interne revizije u ministarstvima, jačanje nadležnosti Agencije za sprečavanje korupcije i pružanje saveta funkcionerima o pitanjima integriteta.

Poseban deo izveštaja posvećen je merama za sprečavanje korupcije u policiji. U ovom delu, najvažnije preporuke se odnose na sprečavanje političkog uticaja prilikom raspoređivanja policijskih službenika i transparentniji izbor čelnika policije. Takođe je predviđeno donošenje planskih dokumenata, proširenje Kodeksa policijske etike, organizovanje obuka i pružanje saveta u vezi sa njegovom primenom, bezbednosne provere po pitanjima integriteta, rotacija policijskih službenika na osetljivim položajima, evidentiranje dodatnog rada, praćenje prakse primanja poklona u policiji, da istrage pritužbi na policiju budu dovoljno transparentne i da se promoviše zaštita uzbunjivača.