Foto: FoNet/ Ognjen StevanovićU državama regiona veličanje ratnih zločinaca moguće je samo uz prećutnu i manje ili više javnu podršku državnih organa, jer su oni pokazatelj vladajuće paradigme, a oni koji se tome protive su manjina, ocenjeno je večeras na tribini u Novom Sadu, u okviru festivala Krokodil.
O sveprisutnim grafitima koji veličaju ratne zločince govorili su aktivistkinja Aida Ćorović i novinari Dragan Bursać i Boris Dežulović, koji je ocenio da u društvu postoji inverzija, pošto se, umesto subverzivnih poruka koje grafiti normalno prenose, ovde veličaju zločinci.
Dežulović je protumačioda se radi o označavanju teritorije i plašenju prolaznika, ali da nije reč o originalnoj stvari, jer su rodonačelnici tog žanra bili grafiti „Juden raus“ iz doba nacističke Nemačke.
On smatra da i danas najveći broj grafita i murala i nije nastao po nalogu vlasti, već kao samostalna preporuka dobrovoljaca, uz opasku da su ekstremni desničari preuzeli alate levičara, od kojih su jedan i grafiti.
Više se ne šaraju imena bendova i duhovite zajebancije, nego se šaraju ratni zločinci, ukazao je Dežulović, pa tako vidimo jednu inverziju subverzije u verziju.
Prema njegovim rečima, Hrvatskoj je članstvo u Evropskoj uniji (EU) samo olakšalo državnu podršku zločincima, pošto EU više nema mehanizme usovljavanja, kao što je bio slučaj u procesu pristupanja, pa je zato lakše bilo i zvanično legitimisati ustaški pozdrav „Za dom spremni“.
Aida Ćorović je ocenila da je mural Ratka Mladića u Beogradu, koji je ona gađala jajima i zbog toga završila u policiji, dobro zaštićen što jasno govori da država stoji iza njega.
Podsetila je da je ministar Aleksandar Vulin na mural postavio buket cveća, ocenivši da država svakim svojim gestom pokazuje da je mural Ratka Mladića njena svetinja i da postaje hram na otvorenom.
Ćorović je navela da su od 2000. godine postojali samo mlaki pokušaji da se koliko-toliko ta tema provuče kroz regionalnu saradnju, ali da proteklih 10 godina imamo potpuno vraćanje devedesetih na velika vrata.
Bursać je dodao da je situacija u Republici Srpskoj takva da su grafiti sa Mladićem i drugim zločincima postali opšte mesto i da je čudno kada ih na nekoj fasadi nema.
Prema njegovim rečima, odmah posle početka agresije Rusije na Ukrajinu tim grafitima pridodato im je i obeležje tog rata , slovo Z, što samo pokazuje kako je u toj sredini „unormaljivanje nenormalnog postalo kao dobar dan“.
„Mi ih gledamo, o njima pričamo, hrabriji ih škrabaju, žvrljaju, dovode ih u neko stanje neprepoznatljivosti, ali niču novi i novi ili stari budu vraćeni u prvobitno stanje, što će reći da itekako državni organi, preko huliganskih grupa, nekad i direktno, rade na tom poslu da Mladić ne sme pasti pa makar bio i u zatvoru“, uveren je Bursać.
Po njemu, jedino pravo pitanje jeste koja je to manjina koja se bori protiv toga, a odgovor je da „nas nema puno“. (
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
