Hoće li se Vučić bar rukovati s Trampom do izbora?

Vučić je nedavno najavljujući izbore rekao da će kao predsednik države raspisati izbore, nakon što dobije informaciju da je Vlada podnela ostavku ili da u Skupštini nema potrebnu većinu.

– Tog trenutka, kad dobijem obaveštenje od Vlade ili Narodne skupštine, raspisujem izbore za narodne poslanike. Još neko kratko vreme, nekoliko dana ili maksimalno dve nedelje, ostaću predsednik Republike jer imam mnogo važnih poslova da obavim koji se tiču države, te neću učestvovati u kampanji – najavio je on.

Kako je precizirao, izbori mogu biti raspisani u septembru ili početkom oktobra.

Iz toga sledi da je Vučiću očito važno da tokom septembra bude na funkciji predsednika Republike. Moguće jer želi da prisustvuje 81. zasedanju Generalne skupštine UN u Njujorku, koja će trajati od 22. do 28. septembra.

Budući da je u proteklim godinama odlazak u Njujork koristio za niz susreta sa mnogim svetskim zvaničnicima, otvara se mogućnost da se možda tokom izborne kampanje, koja počinje njegovim raspisivanjem izbora, sretne sa predsednikom Amerike, države sa kojom je Srbija prošle nedelje počela strateški dijalog.

Nikola Lunić, konsultant iz oblasti geopolitike i bezbednosti, za Danas kaže da se Srbija nikada nije oslobodila funkcionerske predizborne kampanje, pa neće ni uoči narednih izbora.

– Svaki susret državnog vrha Srbije sa predsednikom SAD, bez obzira na to da li je zakazan mesec ili godinu dana pre izlaska na birališta, biće predstavljen kao potvrda međunarodne relevantnosti vlasti. Ako dođe do rukovanja Vučića i Trampa, taj susret će imati unutrašnjopolitičku dimenziju, ali njegova prava vrednost nije u predizbornom marketingu, već u sadržaju – skreće pažnju on.

I dodaje da uprkos transakcionom karakteru spoljne politike administracije Trampa, direktan kontakt sa predsednikom SAD ima ozbiljnu stratešku vrednost za Srbiju.

– U vreme izražene međunarodne nestabilnosti, Vašington očekuje jasne i pouzdane partnere, a ne politiku balansiranja između suprotstavljenih centara moći. Zato je važnije šta će biti tema razgovora nego sama fotografija rukovanja. Iz tog ugla, Generalna skupština UN u septembru predstavlja važniju priliku od bilo kog pojedinačnog susreta. Ona će omogućiti nastavak strateškog dijaloga sa SAD, razgovore o budućnosti NIS-a i američkim sankcijama, regionalnoj bezbednosti i pritiscima oko Kosova i Metohije. U sadašnjim okolnostima, propuštena prilika za takve razgovore skuplja je od svakog unutrašnjopolitičkog rizika – konstatuje Lunić.

Međutim, prema njegovim rečima, nijedan susret neće imati puni efekat dok Srbija ne prilagodi spoljnu politiku promenjenom globalnom poretku.

– Koncept vojne neutralnosti i politika “četiri stuba” više ne opisuju međunarodnu stvarnost u kojoj se Srbija nalazi, već služe kao politički okvir za odlaganje izbora koji je već postao neizbežan. Pouzdano partnerstvo sa SAD danas nije jedna od opcija, već preduslov da Srbija sačuva prostor za zaštitu sopstvenih interesa u svetu koji sve manje toleriše stratešku neodlučnost – smatra Lunić.

Dok Nikola Burazer, urednik Savremene politike, ukazuje na to da je za Vučića važno da pre izbora pokaže biračima da Srbija nije izolovana i da on i dalje uživa međunarodnu podršku.

– U tom svetlu treba posmatrati i pokušaje da se napokon otvori Klaster 3 u evropskim integracijama. To ne bi značajno približilo zemlju članstvu u EU, ali bi se građanima Srbije moglo prikazati kao veliki uspeh i kao signal da je međunarodna podrška i dalje tu i da EU ne vidi problem sa demokratijom u Srbiji – navodi on za Danas.

I primećuje da u međuvremenu, Beograd pokušava da pronađe oslonac u Vašingtonu, što je za režim znatno bezbolnije u smislu da Trampova administracija očigledno ne mari mnogo za demokratičnost vlasti u Srbiji, već pokušava da ostvari neke sopstvene interese.

– Ipak, veliko je pitanje koliko bi dobri odnosi sa Vašingtonom i potencijalni susret sa Trampom zapravo doneli Vučiću u predizbornoj kampanji, kada znamo globalni kontekst i reputaciju SAD u Srbiji. Oslonac na Trampovu administraciju nije doneo ništa Orbanu, verovatno bi doneo još manje Vučiću – zaključuje Burazer.

Podsetimo, Vučić je prošlog aprila rekao da je dobio poziv da prisustvuje Republikanskom nacionalnom komitetu početkom maja u Majamiju. On je naveo i da postoji mogućnost da se vidi sa Trampom, naznačavajući da to, zapravo, ništa nije sigurno.

„Mislim da ću dva ili tri puta imati priliku da razgovaram sa predsednikom Trampom“, kazao je Vučić, gostujući na televiziji Informer.

Međutim, iz Majamija se vratio iznenada jer mu je pozlilo, što je izazvalo pažnju javnosti i opozicije. 

Posle je usledilo i odustajanja Trampovog zeta od investicije u Beogradu. Tada se  činilo da su odnosi Srbije i Amerike zahladneli. Ipak, poslednja vest iz Amerike koja se odnosi na Srbiju, a koju je Vučić saopštio je da su Srbiji na neko vreme ukinute tarife.