Ko si ti, bre, Vučiću?

Osamnaestog jula Vučić je rekao da su prijave „gospodina BIRODI“ političke provokacije, ali da to poštuje kao deo demokratije, pa će odgovoriti i na njih, ali da mu je za to „potrebno malo vremena“. Prošlo je skoro deset dana, a tih odgovora – nema. Istovremeno, mediji su preplavljeni informacijama da Zakon o narodnim poslanicima ostavlja pravnu prazninu da se predsednik kandiduje kao građanin, pa da naknadno može bira koju će funkciju obavljati tj. da i kao predsednik može biti na listi SNS-a.

To jednostavno nije tačno, ni ispravno. I to ne samo zato kako Vučić tvrdi i zamišlja da bi on, u slučaju istovremenih ostavki – njegove i Macutove, za dva dana mogao da pređe sa funkcije predsednika na funkciju premijera, ali to neće da uradi jer ga građani za to nisu birali. NJegovo nedozvoljeno angažovanje u izborima dok je predsednik Republika se navodi i u preporukama ODIHR-a. Sve vreme se građani drže u neizvesnosti i mistifikuje termin i vrsta izbora koji će biti održani kao vanredni, te da li će, kad i kako biti spojeni parlamentarni i predsednički izbori.

Posle proteka više od 15 meseci od studentskog zahteva za vanrednim izborima, građani ove zemlje nemaju više potrebe, vremena, prostora, niti para na bacanje, za dva ciklusa vanrednih izbora na jesen. Ili će biti objedinjenih vanrednih izbora, na kojima će Vučić, saglasno Ustavu i zakonima, moći da učestvuje ravnopravno jedino ukoliko odmah podnese ostavku, ili će se naše kolektivno i pojedinačno stradanje pod vladajućim autoritarnim i koruptivnim režimom produžiti do sledeće godine kada su redovni izbori.

Ustav je, potpuno jasan. Predsedniku Republike prestaje mandat danom podnošenja ostavke, zamenjuje ga predsednik Narodne skupštine koji je obavezan da raspiše izbore za novog predsednika tako da se održe najkasnije u roku od tri meseca (!). U tom roku prema njegovim poslednjim izjavama i A. Vučić namerava da raspiše vanredne parlamentarne izbore. Ukoliko se opet ne predomisli.

Prema prijavi BIRODI-ja Aleksandar Vučić krši Ustav RS jer saglasno o članu 111 „Predsednik Republike izražava državno jedinstvo Republike Srbije“. Morao bi da bude nadstranački, nadregionalni i nadnacionalni autoritet. Član 40 Zakona o sprečavanju korupcije reguliše „osnovna pravila regulisanja javne funkcije“. Pored ostalog, da javni interes ne podredi privatnom, da se pridržava propisa koji uređuju njegova prava i obaveze i da stvara i održava poverenje građana u savesno i odgovorno obavljanje javne funkcije.

Na „razdvajanje partijskih i državnih funkcija i obezbeđivanje nepristrasnosti tokom izborne kampanje“, uz čl. 6 Ustava – Zabrana sukoba interesa, se odnosi i prva preporuka ODIHR-a koja uključuje sprečavanje funkcionerske kampanje, strogo zabranjeno korišćenje javnih resursa za izbornu promociju bilo kog političkog subjekta i ravnopravnost svih političkih aktera na izborima, koji između ostalog moraju imati jednak pristup medijima.

Kada sam iz istih razloga, u svojstvu birača, neposredno pre izbora 2023., podneo prijavu protiv A.Vučića Agenciji za sprečavanje korupcije (ASK), direktor Dejan Damjanović mi je odgovorio obaveštenjem da nema osnova da se po mojoj prijavi vodi postupak protiv predsednika Republike.

Iz tog obaveštenja proizlazi da sam prijavu podneo isključivo „zbog postojanja sumnje da je vršio funkciju u političkoj stranci Srpska napredna stranka i učestvovao u političkim aktivnostima te stranke suprotno odredbama čl. 40 i 50 Zakona“. Međutim, ona se odnosila i na „sukob interesa“. Zatim, i na povredu odredbe članova 45-46 Zakona prema kojim javni funkcioner sa punim radnim vremenom ne može da obavlja drugu funkciju ili delatnost, pa je A. Vučić bio dužan da obavljanje funkcije predsednika SNS, ali i aktuelnu situaciju, na početku primene novog Zakona (2020) i prilikom novog izbora na ovu funkciju (2022) prijavi Agenciji.

Bazično je sporna odluka Aleksandra Vučića da sa funkcije predsednika Republike bude ne samo nosilac svih izbornih lista vladajuće stranke, nego i da predvodi izbornu stranačku kampanju, na izborima bili oni vanredni, prevremeni ili objedinjeni, ako nisu predsednički!

Prihvatanjem da A. Vučić bude nosilac jedne od izbornih lista narušen je član 111 Ustava jer jedna politička stranka ili grupacija ne predstavlja celokupnu državu, pa na ovaj način predsednik deli građane Republike Srbije i narušava državno jedinstvo. Da je to bitno i nedozvoljeno ukazuje i odredba čl. 115 Ustava, prema kojoj predsednik Republike ne može obavljati drugu javnu funkciju ili profesionalnu delatnost. Za vreme mandata, Ustav ne dopušta predsedniku Republike da se bavi politikom.

Vučić je kao predsednik Republike višestruko prekršio članove 40 i 50 pomenutog Zakona. Na svim mestima 2023, a i prilikom lokalnih izbora, Vučić predvodi kampanje, drži stranačke govore i pomaže da izborna lista SNS dobije što više glasova i postigne što veći uspeh na račun drugih stranaka, a time istovremeno sebe štiti od eventualne kažnjivosti za kršenje Ustava o čemu odlučuje poslanička većina. Sve to je u prijavi bilo potkrepljeno dokazima.

U podnesku direktor ASK-e navodi: „Agencija je analizirala navedene snimke i ocenila da se Aleksandar Vučić na predizbornim skupovima u Leskovcu, Pirotu i Smederevu obratio javnosti u svojstvu lica po kojem izborne liste te koalicije nose ime ‘Aleksandar Vučić – Srbija ne sme da stane’, odnosno člana SNS, što se iz sadržine tih govora nedvosmisleno može zaključiti, pri čemu je bez uticaja činjenica da je voditelj programa na navedenim predizbornim skupovima, najavljujući njegov nastup, pozivao građane ‘da pozdrave predsednika Republike Srbije Aleksandra Vučića'“!? Saznali smo i da „Aleksandar Vučić, predsednik Republike nikada nije tražio mišljenje o tome da li je spojivo istovremeno vršenje navedene javne funkcije i funkcije predsednika političke stranke“. Drugo, da je Agencija primila tri takve prijave. Damjanović nije dozvolio da se takve prijave rešavaju u redovnom postupku.

Žalosno je, velika opomena i upozorenje za naše društvo i struku da se institucije koje treba da sprečavaju i sankcionišu sva koruptivna ponašanja, pa i ovo, takva postupanja – štite. Zbog toga sam i ja, poput Z. Gavrilovića, javno reagovao i direktoru ASK-e 14.12.2023. uputio otvoreno pismo sa naslovom „Agenciji za zaštitu korupcije“- na koje nikad nisam dobio odgovor, a Ustavnom sudu sam početkom 2024. predao Zahtev za izborni spor, koji do danas nije rešen.

Autor je sudija Apelacionog suda u Novom Sadu u penziji

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.

Još vesti iz ovog grada

U Novom Sadu blago smanjen pritisak vode zbog sanacije havarije

Dragan Petrović za Danas o incidentu u Bačkoj Palanci: Zaleteo se kolima cik-cak na nas, vikao je da je došao da „ubija ustaše“

Masovna tuča radnika u Novom Sadu, upotrebljeni i noževi

Platforma za evropsku Srbiju nakon vojvođanskih gradova obilazi opštine: Kreću iz Žitišta