Od Novog Sada do Beograda putovanje je zapravo avantura kroz građevinske poduhvate naših asfaltera. Ni krivi ni dužni ti ljudi trpe kojekakve primedbe putnika iz čitave Srbije, a još više onih iz regiona, posebno Turske i Grčke, koji su krenuli na svoje odmore iz Nemačke, Švajcarske i Austrije…
Kad se putnik opusti i pomisli da je mukama došao kraj, sledi ulazak u Beograd. One koji žive u glavnom gradu već na pomisao od povratka hvata muka, jer ne znaju kakvo će stanje zateći na Gazeli…
Pred samim Beogradom jedna se traka autoputa obnavlja, a drugom se mili. Velika benzinska pumpa OMV, koju mnogi očekuju kao oazu spasa – zatvorena. Toči se gorivo! Pri tome zatvorena i prodavnica, restoran, toalet… Ne vrede nikakva uveravanja. I ova je oaza fatamorgana.
Dok se temperatura u automobilima na julskoj vrelini podiže, proporcionalno raste i nervoza. Mališan otvorilo prozor i pilji u susedne automobile dok mu majka nešto govori. On kao da ne čuje…
Najzad benzinska stanica koja radi. Na travnatim delovima ljudi seli u hladovinu automobila i pod nekoliko mladih stabala, pokušavaju da se osveže. Slika i prilika mešavine centralne i jugoistočne Evrope, Balkana i Azije.
Ispred toaleta red se razvukao sve do ispred šanka, tako da oni koji žele da se osveže nekim hladnim pićem izvode prave vratolomije. Jedan iz našeg automobilskog društva se „žrtvovao“ da čeka dok smo mi za divno čudo našli slobodan sto ispod televizora dok je trajao prenos fudbalske utakmice između Brazila i Holandije. Ušli smo pri rezultatu 1:0 za Brazilce i čekao se početak drugog poluvremena.
Čulo se često:
– Merhaba, tuvalet!?
Ovo merhaba, zapravo zdravo, šalili smo se, znamo iz pet vekova „zajedničke državne zajednice sa Turskom“, a tuvalet mu dođe toalet…
Brzi i veseli konobar snalazio se na mešavini engleskog, nemačkog i turskog:
– Jes, mehraba, left…
I onda bi odmah prešao da uslužuje goste vodom, sokovima i pivom, pa se i tu snalazio:
– Bujrum, bujrum, voda, bir – nudio je vodu i pivo.
Ovo bir su lako razumeli, jer se na turskom za pivo kaže bira, a ono naše voda podseća na englesko vota (wather). Nekoliko Turaka, koji su izašli iz automobila sa austrijskim registarskim tablicama uzeše pivo i pridružiše nam se u gledanju utakmice.
Čekali su žene i decu koji su bili u toaletu ili se osvežavali.
Žena koja je taj dan održavala toalet na benzinskoj pumpi zaradila je duplu dnevnicu.
U jednom trenutku čula se cika, jer je ženski deo bio prepun, pa su one koje su već bile ušle u toalet napolju postavile jednu ženu koja nije dozvoljavala da se uđe dok one ne obave svoj deo posla.
– Pa, čoveče, šta je ovo, ne mogu da verujem, sada mi se više i ne ide u vece. Pa, jesu li normalni, vidi kako je ovo organizovano. Odakle ovoliki svet… – čula se jedna nervozna putnica, koja je sa grčem na licu čekala.
Prijateljica je smiruje:
– Raščistiće se gužva, samo se malo strpi. To ti je turizam.
– Ma, koji turizam, ovo je Divlji zapad – odgovarala je nervozno.
– E, to ti je srpski smisao za tranzitni turizam. Umesto da ovde bude nekoliko prodavaca hrane i pića i da rade sve benzinske pumpe, mi otvorili građevinsku sezonu i blokirali Beograd – analizira njihov pratilac.
– Stani, vidi, vidi, goool! – čulo se od stola kada su Holanđani dali izjednačujući gol.
Dok se na ekranu iz više uglova reprizirala čitava situacija sa stadiona Nelson Mandela u Port Elizabetu, pri čemu se video svaki milimetar terena i svaki damar na licu Veslija Snajdera, koji je u 53. minutu uputio centaršut, a izgledalo je da će golman Cesar rutinski da izbije loptu, ali se tu stvorio Felipe Melo, strelac vodećeg gola za Brazil, okrznuo loptu glavom i sproveo je u mrežu, pa je tako postao dvostruki strelac, gola i autogola.
Iako prisutni gledaoci u restoranu pumpe nisu imali ličnih ili „patriotskih“ razloga za uzbuđenje, ipak su živnuli. Krenule su teorije o golu, neka vrsta lovačkih, tj. fudbalskih priča.
Kada je Holanđanin Vesli Snajder dao pobedonosni gol u 68. minutu, neki, očito sa kladioničarskim iskustvom, podviknuo je „iz keca u dvojku“, a srpsko-turskim gledaocima jezik više nije bio prepreka. Sve su pokazivali rukama i telom. Brazilski čarobnjaci fudbala obesili su noseve. Bledi trener Dunge, pa zvezde Kaka, Robinjo, Majkon prolazili su ekranom, dok su se grlili i skakali holandski golman Marten Stekelenburg i Vesli Snajder…
Odjednom se niko više nije žalio. Čula se Severina sa CD-a: „A ja, a ja, neće više Lola plesat polugola, a ja, a ja…“ Kao da je i gužva bila manja.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
