Čepove u uši i na spavanje

Na 35 mernih mesta na kojima se meri buka beleže se prekomerni decibeli, a do sada su „crne tačke“ bile ulice: Bulevar despota Stefana, Glavna, Krivolačka, kao i Blagoja Parovića, Bele Bartoka, Jurija Gagarina, Pohorska, Mirijevski bulevar.

Prema poslednjim merenjima, 90 odsto gradske buke dolazi od saobraćaja, a drugi izvori mogu biti izgradnja, javni radovi, „komšijska buka“ i drugo. Na oko 50 mesta u centru Beograda i u stambenim zonama, dnevni nivo buke je za 10 do čak 15 decibela viši od maksimalno dozvoljene vrednosti.

Problem komunalne buke je veliki i u svetu. Za razliku od drugih ekoloških problema, problem buke je sve veći, zajedno sa porastom žalbi stanovnika, navodi se iz Zavoda. Prevelika izloženost buci može imati negativne posledice po čoveka poput oštećenja sluha, problema sa spavanjem itd.

Oštećenje sluha

Boravak u veoma bučnoj sredini može dovesti do smanjenja osetljivosti čula sluha čoveka, koje se može oporaviti posle vraćanja u tihu sredinu. Ova pojava se naziva privremeni pomeraj praga sluha (PPPS). Ukoliko do ponovnog izlaganja buci dođe pre potpunog oporavka, PPPS može prerasti u trajni pomeraj praga sluha (TPPS). Kada TPPS dostigne prosečan nivo od 25 decibela na frekvencijama od 500, 1000, 2000 i 4000 Hz, ovu pojavu nazivamo trajno oštećenje sluha. Tada čovek počinje da oseća smetnje u razumevanju govora i poremećaj je ireverzibilan.

Značajno povećanje rizika od trajnog oštećenja sluha nastaje pri dugogodišnjem profesionalnom izlaganju buci nivoa većeg od 85 dB(A). Ukoliko je čovek izložen impulsnoj buci, npr. pri pucanju iz vatrenog oružja, nivoa preko 140 dB, trajna oštećenja sluha mogu nastati trenutno. I neprofesionalno izlaganje buci (dugogodišnje izlaganje buci u diskotekama, kafićima, slušanje glasne muzike….), može imati štetne posledice. Takva pojava se naziva socioacusis i najčešće se registruje kod mladih osoba.

Ometanje spavanja

Na osnovu nivoa buke, u najvećem broju zemalja limit ustanovljen za neometano spavanje je 30 dB. Isprekidana buka ima negativnije efekte na spavanje od stalne, posebno u periodima dubokog spavanja (faza 3 i 4). U pogledu izvora, posebno nepovoljno deluje na spavanje buka teških vozila i vozova, jer je karakteriše dominacija niskih frekvencija i vibracije.

U dosadašnjim terenskim i laboratorijskim studijama dokazano je da buka produžava vreme neophodno da se zaspi, čini spavanje površnim i dovodi do čestih buđenja. Minimalni nivo buke koji dovodi do buđenja je od 45 do 55 dB, što zavisi od individualne osetljivosti i stadijuma spavanja. Efekti buke posle buđenja ispoljavaju se u vidu umora, promena u raspoloženju, slabije subjektivno procenjenom kvalitetu sna, smanjenju radne sposobnosti i dugoročnim psihosocijalnim i zdravstvenim efektima.

Buka i mentalno zdravlje

Brojne studije su ukazale na učestale psihološke smetnje kod osoba koje žive u područjima sa visokim nivoom komunalne buke. Kod ovih osoba je zabeležen značajno veći broj žalbi na učestale glavobolje, osećaj uznemirenosti i napetosti, promene raspoloženja i osećaj stalnog umora u odnosu na ispitanike koji žive u manje bučnim sredinama.

Kardiovaskularni efekti

Najvažnija kardiovaskularna oboljenja, kod kojih se izlaganje buci izučava kao faktor rizika su arterijska hipertenzija i ishemijska bolest srca.

Zaštita od buke

Adekvatnim tehničkim rešenjima može se značajno smanjiti nivo emitovane buke, kažu u Gradskom zavodu za javno zdravlje Beograd. Primera radi, izmeštanje teretnog saobraćaja iz stambenih zona, ograničavanje rada restorana, kafića i drugih objekata sa glasnom muzikom, kao i uvođenje „pešačkih dana“ i „ekoloških semafora“ u veoma prometnim saobraćajnicama, asfaltiranje kolovoza, postavljanje sonoizolacionih prozora i vrata, sonoapsorpcionih ploča na zidovima, podovima i tavanicama, podizanje zelenih i drugih zaštitnih površina duž prometnih saobraćajnica i između stambenih i industrijskih zona predstavljaju značajne mere za smanjenje nivoa buke u životnoj sredini.

Mere individualne zaštite podrazumevaju obavezno korišćenje zaštitne opreme na radnim mestima sa visokim nivoom buke (čepovi, naušnice, kacige). Medicinske mere zaštite od buke na radnim mestima podrazumevaju zdravstveni pregled pre zasnivanja radnog odnosa i periodične preglede zaposlenih na bučnim radnim mestima, sa posebnom pažnjom na mogućnost oštećenja sluha.

Tihi kutak

Kako bi građanima ponudili rešenja za najčešće probleme koji se usled buke javljaju, kompanija Knauf Insulation na proteklom Sajmu građevinarstva predstavila je tzv. „Tihi kutak“. U toj zvučno izolovanoj prostoriji, nalazila se i kompjuterska aplikacija pomoću koje se moglo čuti kako se neki izvor buke čuje u prostoriji u kojoj boravite kada imate spoljašnji fasadni zid bez i sa zvučnom izolacijom. Iz Knaufa kažu da materijali koji se tradicionalno koriste u zaštiti od buke su kamena mineralna i staklena mineralna vuna.

– Knauf Insulation kamena mineralna i staklena mineralna vuna su građevinski materijali koji imaju svoje nezamenjivo mesto u zvučnoj izolaciji zgrada. Svojim akustičkim osobinama u kombinaciji sa čvrstim građevinskim materijalima (beton, cigla, blokovi ili gips), omogućavaju zvučnu izolaciju koju je nemoguće postići primenom isključivo čvrstih materijala ili alternativnim materijalima koji se nude na tržištu. Ovi materijali se mogu koristiti kako u vertikalnim elementima (zidovima) tako i u horizontalnim elementima konstrukcije (plivajuće podne konstrukcije koje rešavaju problem udarne buke)- objasnila je Anđelina Kuzmanović iz kompanije Knauf Insulation.