Crno more uništavaju prljave reke, invanzivne vrste i klimatske promene 1Foto: Pixabay/jucia13 (Ilustracija)

Život u Crnom moru sve je siromašniji zbog njegove poluzatvorenosti koja dovodi do slabijeg protoka kiseonika i drugih tvari, a situaciju dodatno pogoršavaju preterani izlov, prljave reke, izgrađene brane, invanzivne vrste i promena klime, upozoreno je ove nedelje na plenarnoj sednici Evropskog parlamenta.

Prema podacima Ujedinjenih nacija, od svih svetskih mora riblji fond u najgorem je stanju na Mediteranu i Crnom moru, koje se graniči sa šest zemalja, ali se njegov vodni sliv prostire na čak 23 države, a najveći uticaj imaju reke Dunav i Dnjepar, piše danas Hina.

„Crno more je blizu takozvane crvene linije iza koje bi proces propadanja ekosastava mogao postati nepovratan“, upozorila je dr Radoslava Bekova s Instituta za okeanologiju Bugarske akademije nauka u studiji „Bugarsko ribarstvo i akvakulture u Crnom moru“,  te dodala kako na bioraznolikost najveći uticaj ima industrijski ribolov.

Zalihe ribe se ubrzano smanjuju, a izumiranje pojedinih vrsta doseglo je kritičan nivo. Najugroženije su skuša, jesetra i haringa, a izrazito je ugrožen obični delfin, navodi se u studiji koju je u saradnji s bugarskom akademijom objavila Svetska organizacija za zaštitu prirode (WWF).

Crno more ugrožavaju i klimatske promene, zagađenje i sve lošije stanje obale. Prema nedavnim istraživanjima najvidljiviji zagađivač je plastika koja čini 85 posto smeća, a promena klime utiče na više temperature mora.

Bugarski evroposlanik Ivo Hristov iz redova socijaldemokrata upozorio je u Evropskom parlamentu prošle nedelje da su u opasnosti sve vrste osim papaline. Evroparlamentarci su u sredu na plenarnoj sednici usvojili njegov izveštaj „o izazovima i mogućnostima za crnomorski ribarstveni sektor“, u kojem poziva na preduzimanje hitnih mera.

Sve su veća područja s izrazito niskom zasićenošću kiseonikom (poznata kao mrtve zone) gde život ribljeg fonda nije moguć. Gotovo 90 odsto vode toliko je siromašno kiseonikom da je nastanjiv samo površinski sloj.

Prirodnu ravnotežu narušavaju različiti antropogeni faktori, poput industrijske proizvodnje i poljoprivrede, a zbog intenzivne gradnje brana i sastava navodnjavanja proteklih desetleća smanjen je dotok slatke vode i kiseonika.

Gradnja brana, osim toga, sprečava migraciju pa je ribama onemogućeno da dođu do svojih tradicionalnih područja mrešćenja, pa Hristov u izveštaju poziva na stvaranje koridora.

Zbog degradacije staništa, poremećaja migracijskih koridora, prekomernog iskorišćavanja radi kavijara i mesa te zbog zagađenja, jesetra je u Dunavu i Crnom moru na rubu izumiranja pa je hitno potrebno uspostaviti područja u kojima se može oporaviti, upozorava se u izveštaju bugarskog zastupnika.

Ribolov jesetre u Bugarskoj i Rumuniji trenutno je zabranjen.

Komentari

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.