Kako klimatske promene utiču na poljoprivredu u Srbiji? 1Foto: Pixabay/RitaE

Kako se klima menja, tako se menjaju i njeni uticaji na poljoprivrednu proizvodnju.

Biljna proizvodnja u Srbiji već je suočena sa brojnim izazovima koje joj klimatske promene priređuju. Primera radi, ekstremno visoke temperature, kojih je iz godine u godinu sve više, utiču veoma stresno na biljke, što se često ogleda u smanjenom prinosu ili lošijem kvalitetu ploda, piše Sreten Filipović za portal Klima101.rs.

Zabeležene su i situacije kada su zasadi izloženi veoma dugim sušnim periodima koji se završe tako što se jednomesečne padavine sruče na useve u roku od samo par dana.

Kasni prolećni mraz, kao i pojava mraza nakon ranog ulaska biljaka u period vegetacije zbog toplih zima, predstavljaju jedan od najvećih problema za voćare u Srbiji pošto ova pojava zna da u potpunosti uništi pupoljke i znatno umanji plodonošenje.

Ova pojava uz već pomenute ekstremno visoke temperature zadaje dodatnu glavobolju voćarima i zato što teško može biti ublažen uticaj koji imaju na biljke.

Direktne štete, nažalost, nisu i jedini problemi koje klimatske promene priređuju poljoprivrednicima. Sve češće se dešava da se setva ili žetva moraju odlagati jer ekstremne suše ili ekstremne padavine jednostavno ne dozvoljavaju pravovremeni izlazak na njivu.

Još jedna bitna posledica klimatskih promena, koja pogađa sve poljoprivredne useve u Srbiji jeste pojava novih invazivnih vrsta korova i štetočina, kao i pojava novih bolesti biljaka.

Kako klimatske promene utiču na poljoprivredu u Srbiji? 2
Foto: Pixabay/Lumix2004

Zahvaljujući klimatskim promenama mnogim insektima poput krompirovog moljca, braon i zelene smrdibube, žilogriza i dr. stvoreni su pogodni uslovi za nastanjivanje na našim prostorima.

Uticaj na stočarstvo i autohtone sorte biljaka i rase životinja

Ako ste pomislili da je samo biljna proizvodnja pogođena negativnim uticajima, nažalost, moram vas razočarati. Promene klime pogađaju i stočarstvo podjednako kao i biljnu proizvodnju.

Za stočarstvo je teže utvrditi direktne posledice, ali ono što se zasigurno zna jeste da klimatski činioci poput temperature i vlažnosti vazduha u značajnoj meri utiču na zdravlje i proizvodne osobine domaćih životinja.

Dodatno, ako usled klimatskih nepogoda podbaci ratarska proizvodnja i domaće životinje će automatski imati manje hrane, a pojava suša može stvoriti probleme sa napajanjem domaćih životinja što se već i dešavalo na Pešterskoj visoravni.

Deo poljoprivrede koji najviše trpi zbog klimatskih promena jeste održiva poljoprivredna proizvodnja, poput organske i integralne proizvodnje.

Mnoge autohtone sorte biljaka kao što su futoški kupus ili paprika somborska i autohtone rase životinja poput ovce cigaje i pramenke ili svinja mangulica, moravke i resavke koje su adaptirane na klimatske uslove naših krajeva, sa promenom klime nalaze se pred velikim izazovima. Gubitak genetičkih resursa predstavlja stalnu pretnju sa dolazećim promenama u klimi.

Tekst u celosti čitajte na portalu Klima101.rs.

Podržite nas članstvom u Klubu čitalaca Danasa

U vreme opšte tabloidizacije, senzacionalizma i komercijalizacije medija, duže od dve decenije istrajavamo na principima profesionalnog i etičkog novinarstva. Bili smo zabranjivani i prozivani, nijedna vlast nije bila blagonaklona prema kritici, ali nas ništa nije sprečilo da vas svakodnevno objektivno informišemo. Zato želimo da se oslonimo na vas.

Članstvom u Klubu čitalaca Danasa za 799 dinara mesečno pomažete nam da ostanemo samostalni i dosledni novinarstvu u kakvo verujemo, a vi na mejl svako veče dobijate PDF sutrašnjeg broja Danas.