Kako rešenja zasnovana na prirodi zaustavljaju klimatske promene? 1Foto: Pixabay/RyanMcGuire

Kada su se prošle godine u septembru svetski lideri okupili u Njujorku na Samitu za klimatsku akciju, u organizaciji Ujedinjenih nacija, rešenja zasnovana na prirodi prepoznata su kao jedan od devet ključnih koraka koji bi vodili ka ispunjavanju ciljeva postavljenih Pariskim sporazumom i dostizanju nultih neto emisija gasova sa efektom staklene bašte.

Rešenja zasnovana na prirodi podrazumevaju korišćenje ekosistema i usluga koje oni pružaju, u cilju rešavanja društvenih izazova kao što su ublažavanje posledica klimatskih promena, sprečavanje i zaštita od poplava, upravljanje rizicima od prirodnih katastrofa, unapređenje održivog upravljanja šumama, obezbeđivanje sigurnosti vode i hrane.

Osim što rešenja zasnovana na prirodi mogu biti dugoročna i efkiasna za globalne izazove, ona donose višestruku dobit, piše Milica Simonović za portal Klima101.rs.

Zaštita, održivo upravljanje i obnavljanje ekosistema pozitivno utiču na očuvanje biodiverziteta, a jačanjem otpornosti lokalnih zajednica na prirodne katastrofe unapređuju se i društveni, ekonomski i zdravstveni uslovi.

Primeri primene rešenja zasnovanih na prirodi

Jedno od možda najatraktivnijih rešenja ljudskom oku jeste razvoj zelene infrastrukture u urbanim sredinama.
Zeleni zidovi i krovne bašte koji bi ulepšali naše zgrade, kao i drvoredi i drenažni biljni zasadi, pored prostora za rekreaciju i pružanja hlada u vrelim letnjim danima, mogu da obezbede bolji kvalitet vazduha, prečišćavanje vode, smanjenje oticaja bujičnih tokova i zagađenje vode, ali i da unaprede zdravlje i kvalitet života građanja, biodiverzitet i kreiraju mogućnosti za zaposlenje.

Drugi primer jeste iskorišćavanje prirodne priobalne strukture za zaštitu zajednica koje žive uz obalu od poplava, ali i za smanjenje efekta porasta nivoa mora.

Tako šume mangrova, drvenaste biljke koje se razvijaju na muljevitim terenima zaliva, laguna i ušća reka u tropskim oblastima, obezbeđuju zaštitu od poplava i erozije zemljišta.

Bez njihovog prisustva 18 miliona ljudi više nego danas, što bi bio rast za 39 odsto, širom sveta bi se svake godine suočavalo sa priobalnim poplavama, zbog čega  je od izuzetne važnosti uložiti napore u očuvanje i obnovu šuma mangrova, koje su i veliki rezervoari ugljen-dioksida. Dodatno, procenjuje se da je tri do pet puta jeftinije ulagati u obnovu ovih šuma nego u pravljenje veštačkih zaštita od poplava.

Kako rešenja zasnovana na prirodi zaustavljaju klimatske promene? 2
Foto: Pixabay/MabelAmber

Ostali primeri primene rešenja zasnovanih na prirodi jesu očuvanje šuma, ali i pošumljavanje, čime se postiže prilagođavanje klimatskim promenama i njihovo ublažavanje, obezbeđuju se sigurnosti hrane i energije, kao i očuvanje biodiverziteta.

Formiranje klizišta se može sprečiti uzgojom vegetacije na padinama, dok bi se integrisanim upravljanjem vodnim resursima moglo rešiti pitanje nestašice vode.

Klimatske promene i rešenja zasnovana na prirodi

Do sada je već postalo skoro svima jasno koliko je važno da zaustavimo trend globalnog zagrevanja i izbegnemo najgori mogući scenario koji bi mogle da nam donesu klimatske promene.
Međutim, posledice klimatskih promena se već osećaju širom sveta, te je neophodno doći i do kreativnih rešenja koja nam mogu pomoći da se prilagodimo novonastaloj klimi.

Na primer, bez prilagođavanja, do 2050. bi globalni poljoprivredni prinos mogao da se smanji za 30 odsto, dok bi stotine miliona ljudi u priobalnim područjima moglo da ostane bez svojih domova usled podizanja nivoa mora i sve snažnijih i učestalijih oluja.

Rešenja zasnovana na prirodi tu stupaju na scenu.

Iz gore navedenih primera može se zaključiti da rešenja zasnovana na prirodi mogu da pruže niskorizična, jeftina i ne preterano komplikovana rešenja za mnoge prirodne katastrofe i efekte izazvane klimatskim promenama.

Strateškom i opravdanom primenom mogu upravo da doprinesu prilagođavanju na klimatske promene, na primer kao što zelena infrastruktura u urbanim područjima može umanjiti temperaturu vazduha, a sprečavanje poplava i otpornost na suše može da sačuva poljoprivredne useve.

Pored prilagođavanja, očuvanjem zelenila i njihovim širenjem, bilo da su to šume na čvrtom zemljištu ili u močvarama, rešenja zasnovana na prirodi nam pomažu i u borbi protiv klimatskih promena uklanjanjem ugljen-dioksida iz atmosfere i njegovim trajnim skladištenjem.

Komentari

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.

4 reagovanja na “Kako rešenja zasnovana na prirodi zaustavljaju klimatske promene?”

  1. Resenja po uzoru na Prirodu nudi nauka- bionika , a i niz bio-tehnickih nauka…

  2. koje „klimatske promene“? kao što je i predviđeno, završava se 35 godišnji ciklus toplih leta na Severnoj Hemisferi (po rečima meteorologa RHMZ), i više nema „globalnog zagrevanja“, pa se sad priča o „klimatskim promenama“ – a i klima se vraća u normalu, baš kako su ozbiljni naučnici kao Milutin Milanković i pedviđali, evo zadnjih nekoliko godina je klima onakva kakva je bila 70tih godina prošlog veka….

    • ko je dokazao da ljudi utiču na klimatske promene i kada? ne zanimaju me naručene studije i korumpirani „eksperti“, gde su dokazi…? CO2 je hrana za biljke, a ne otrov. Povećanje koncentracije CO2 dovodi do bujnije prirode (da li znate da su se šume po Evropi obnovile i bujaju?). I za ove levake, koji su obično oni što su bežali sa časova, podsećanje iz osnova hemije i fizike – CO2 je TEŽI od ostalih sastojaka atmosfere, i pada ka tlu, gde se koncentriše, ne ide u stratosferu da „pravi staklenu baštu“. Kad smo kod gasova koji stvaraju „efekat staklene bašte“, H2O, obična voda, tj. vodena para čini 80% „gasova koji izvazivaju efekat staklene bašte“ u atmosferi!? Kako će to da se „reši“?
      Sve ovo je trzanje zapadnjačkog leša, koji pokušava da ostvari „novi sistem“ u kome će, opet, za sebe obezbediti komparativnu prednost, kao i mehanizam „davljenja privreda slabijih država“….

      • Kad nema znanja onda ima lupetanja, makar da sam sebi odgovoriš na komentar. Jado, pročitaj nešto van anti vakserske, ravnopločarske i slične ‘literature’.

Komentari

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.