Kako se izboriti s anksioznošću izazvanom korona virusom?

Iako je osećaj zabrinutosti, kao odgovor na pretnju normalna ljudska reakcija, dugotrajna i intenzivna zabrinutost može potkopati konstruktivne reakcije na krizu.

Sledeći predlozi, zasnovani na psihološkoj nauci i mogu vam pomoči da se rešite anksioznosti izazvane korona virusom.

1. Nemojte potcenjivati sopstvenu otpornost

Mnogi se brinu šta ako se virus detektuje u mom bliskom okruženju, u gradu, na poslu ili u školi. Brinu se kako će se nositi sa karantinom, izolacijom, lečenjem, simptomima, kako to izgleda…

Ljudski umovi su dobri u predviđanju najgoreg, piše portal Stetoskop.info. Ali istraživanja pokazuju da ljudi imaju tendenciju da precenjuju koliko će na njih loše uticati negativni događaji i potcenjuju koliko će se dobro nositi sa njima i prilagoditi se teškim situacijama.

Imajte na umu da ste otporniji nego što mislite. To vam može pomoći da ublažite vašu anksioznost. U tim momentima zaboravljamo na sopstvene snage i resurse.

Mogući su i emocionalni izlivi usled stresnih događaja, dozvolite sebi da izrazite emocije, izrazite zabrinutost, tugu, neprijatnost.

Izrazite emocije plačom ili na neki drugi prihvatljiv način (sve je dozvoljeno dok štitite sebe i druge). Sve u cilju uspostavljanja emocionalne kontrole.

Ona se uspostavlja postepenim prihvatanjem oprečnih (ambivalentnih) emocija i ohrabrivanjem sebe. Tako što će osoba uveravati sebe da ima dovoljno snage i izdržljivosti da podnese novonastalu situaciju.

2. Nemojte precenjivanju pretnju

Korona virus može biti opasan, sa procenjenom smrtnošću od 1,4 odsto do 2,3 odsto. Zato svi treba da budu ozbiljni u pogledu preduzimanja svih razumnih mera predostrožnosti protiv infekcije.

Postoje određeni koraci koje možete preduzeti kako biste umanjili rizik od dobijanja novog korona virusa. Većina su to zdravorazumske mere, poput temeljnog pranja ruku, dezinfekcije najčešće korišćenih kućnih površina, držanja ruku dalje od lica i kijanje u maramicu.

Ali ljudi takođe treba da shvate da imaju tendenciju da preuveličavaju opasnost od nepoznatih pretnji u poređenju sa onima koje već poznaju, poput sezonskog gripa ili saobraćajnih nesreća.

Prikupljanjem informacija i znanja o konkretnom događaju koji je izazvao krizu osoba pojačava sopstvenu kontrolu nad situacijom, nije bespomoćna. Baspomoćnost nam zatvara vrata pred mogućnostima.

Preuzimanjem konkretnih akcija umanjujete tenziju, vraćate pouzdanje u sopstvene snage i razvijate osećaj kompetentnosti.

Konstantno senzacionalno medijsko izveštavanje doprinosi precenjivanju opasnosti, što dovodi do pojačanog straha i dalje eskalacije uočene opasnosti.

Da biste smanjili anksioznost, ograničite svoju izloženost vestima o korona virusu na ne više od 30 minuta dnevno.

I zapamtite da postajemo anksiozniji kada se suočimo sa situacijama koje su neizvesne. Anksioznost dodatno doprinosi da sve ocenjujemo ugrožavajuće.

Kako se izboriti sa psihičkim problemima tokom izolacije pitajte dr Marka Jovaševića, savetodavnog psihoterapeuta.

Najzanimljivije odgovore čitaćete u subotu, 28. marta, u štampanom i onlajn izdanju.

https://www.facebook.com/www.danas.rs/photos/a.401114090073963/1384146965103999/?type=3&theater

3. Tolerišite neizvesnost

Nesigurnost čini ljude osetljivijima, ono što je neizvesno tumačimo kao potencijalno veoma opasno, nismo sigurni da li će se sve dobro završiti.

Ona je sastavni deo života, ali u zavisnosti od toga kakav stav zauzmemo prema neizvesnosti, različito ćemo reagovati.

Ljudi imaju potrebu da kontolišu mnoge stvari, na taj način stvaraju sebi sigurnu sredinu i budućnost. Međutim, koliko je to u realnosti moguće potpuno?!

Život ne možemo potpuno kontrolisati, jer da možemo to ne bi bio život. Sve što je živo i razvija se, ne može se kontrolisati. Tu činjenicu jednostavno treba prihvatiti.

Takođe, treba imati na umu da se ne suočavate prvi put sa neizvesnim situacijama. Već posedujete lične resurse jer imate iskustvo sa drugim stresorima. Svako prevazilaženje prepreka vodi nas ka ličnom rastu i razvoju.

Studija tokom pandemije H1N1 iz 2009. godine pokazala je da su ljudi, koji su teže prihvatili neizvesnost situacije, imali pojačane simptome anksioznosti.

Rešenje je naučiti da se postepeno suočavamo sa frustracijama u svakodnevnom životu, jer na taj način uzgrađujemo imunitet psihe. Postajemo otporniji na uzročnike, i da uzročnika nema bili bi potpuno slabašni. Naš organizam je tako osmišljen da funkcioniše. Treba povratiti veru u sebe jer ste mnoge neizvesne situacije već prevazišli.

4. Rešite paradoks anksioznosti

Anksioznost raste proporcionalno tome koliko se čovek pokušava rešiti toga. Ili kako je Karl Jung rekao, „Ono čemu se opireš opstaje…„

Borba protiv anksioznosti može imati različite oblike. Ljudi bi mogli da odvrate pažnju pićem, hranom ili nekim neadekvatnim aktivnostima koje bi primenjivali više nego inače (razvijali zavisnost).

Oni mogu više puta da traže uveravanje od prijatelja, porodice ili zdravstvenih stručnjaka da će sve biti u redu, ili će možda opsesivno proveravati vesti u nadi da će smiriti svoje strahove.

Iako takva ponašanja mogu trenutno da pomognu, dugoročno mogu pogoršati anksioznost. Izbegavanjem anksioznosti činimo da se ona uporno vraća.

Umesto toga, dozvolite ispoljavanje vaših anksioznih misli, osećanja i fizičkih manifestacija, prihvatajući anksioznost kao adekvatnu reakciju u datom trenutku za vas.

Kada se pojave talasi koronavirusne anksioznosti, primetite i opišite to iskustvo sebi ili drugima bez samoosuđivanja i predviđanja.

Oduprite se nagonu da pobegnete ili smirite svoje strahove opsesivno čitajući ažuriranja virusa. Paradoksalno je da će suočavanje sa anksioznošću u trenutku dovesti do manje anksioznosti tokom vremena.

5. Prevazići egzistencijalnu anksioznost

Zdravstvene pretnje pokreću strah koji je u osnovi svih strahova: strah od smrti.

Kada se suoče sa informacijama o sopstvenoj smrtnosti, ljudi bi mogli postati opsednuti anksioznošću vezanom za zdravlje i hiperfokusirani na bilo koje znake bolesti.

Pokušajte da se povežete sa životnom svrhom i izvorima smisla, bilo da je u osnovi duhovnost, odnosi ili potraga za nekim drugim izvorom.

Uključite se u nešto važno što odlažete godinama i preuzmite odgovornost za to kako živite svoj život. Fokusiranje ili otkrivanjem „zašto“, može vam pomoći da se nosite sa neizbežnom anksioznošću.

6. Povećati brigu o sebi

Tokom situacija koje izazivaju anksioznost, važno je setiti se isprobanih strategija za sprečavanje i smanjenje anksioznosti.

Osigurajte adekvatan san, redovno vežbajte, hranite se zdravo, provodite vreme u prirodi i koristite tehnike opuštanja kada ste pod stresom.

Davanje prioriteta ovakvim ponašanjima tokom koronavirusne krize možete uticati na povećanje vašeg psihološkog blagostanja i jačanju imunološkog sistema.

Da biste lakše prevazišli neprijatan životni događaj potrebno je pronaći nov izvor satisfakcije i ličnog zadovoljstva. Potrebno je da punimo energiju kako bismo što bolje odreagovali u datom momentu.

7. Požalite se nekome ako vam je potrebna podrška

Ljudi koji su ranjivi na anksioznost i srodne poremećaje mogli bi da smatraju da je epidemija korona virusa posebno neodoljiva. Shodno tome, mogu se javiti simptomi anksioznosti koji ometaju rad, održavanje bliskih odnosa, druženje ili brigu o sebi i drugima.

Iako ćete se možda osećati bespomoćnim tokom ovog stresnog perioda, primena ovih strategija može vam pomoći da anksioznost ne postane problem sam po sebi i omogući vam da kroz epidemiju prođete efikasnije.

8. Preusmerite pažnju

Naš um je stvoren da nas zaštiti. Kao takvi, mi smo pristrasni da razmišljamo o potencijalnim pretnjama. Kad se nađete prepuni razmišljanja o zastrašujućim stvarima koje bi se mogle dogoditi, važno je da zapamtite ovu tendenciju precenjivanja verovatnoće za loš ishod.

Da, moguće je da se moglo dogoditi nešto loše. Priznajte ove brige, ali vežbajte da preusmerite svoj um na sadašnjost. Meditacija vam može veoma pomoći u tome.

Ograničite izlaganje vestima. Postoji neverovatan broj vesti i još beskrajna ponuda informacija dostupnih na društvenim medijima.

Ako ste zabrinuti zbog COVID-19, možda ćete provesti dosta vremena u potrazi za ažuriranjima i proveravanjem. To je obično kontraproduktivno, jer prodajna mesta i mreže društvenih medija crpe katastrofalne ili senzacionalne priče kako bi dobili preglede.

Ograničite se proveravajući vesti jednom dnevno. Isključite automatska obaveštenja o vestima na vašem pametnom telefonu. Verujte da ćete, ukoliko postoji važan razvoj događaja, brzo čuti o tome.