Moskva (1): Mesto iz mojih maštanja

Voleću te oči plave koje me čekaju – tamo kuda putujem. Ne kudim, samo putujem. Ne bežim, vraćam se sebi. Pitaš me – gde ću?

U Moskvu – u mislima. Na pesničku noć Puškinov kafe, kao nekad nas dvoje, moj dragi, razočarana neprežaljenim odlukama koje su ostale u neodlučnosti i sad se kaju. Vraćam se sebi u mislima na Puškinov skver gde počelo je sve – i taj njegov pogled blag, u očima sete trag, u rukama Tatjanino pismo i sva ta radost ushićenja – prva radost što te volim – zaljubljena…“

„Na putu za Moskvu“ (iz zbirke poezije Porubljeni snovi)

Nije lako obići Moskvu kada imaš malo vremena, tačnije kada si samo na proputovanju, kada te put vodi dalje na Istok, ali to je već druga priča. Zaustavljam se ovde – na mestu gde započinje moj dugogodišnji san. Postojalo je vreme u kojem sam razmišljala šta je to osim babuški i eventualno samovara, što bih želela da ponesem sa sobom, a da nije sećanje.

Ono što sam želela da obiđem u Moskvi jeste Crveni trg – prva asocijacija na Rusiju, potom Kremlj, moskovski muzej, Lenjinov mauzolej, zatim Crkvu Svetog Vasilija čiju je izgradnju naručio car Ivan Grozni i naravno Puškinov muzej. Za sve to će trebati više od nekoliko dana, a mi smo imali samo dva ili tri. Ipak, ostalo je dovoljno vremena i za razglednice. Fotografije često nisu dovoljne. Poslati razglednice sa pečatom moskovske pošte biće savršen osećaj u rukama vaših prijatelja. Pod obavezno – nekoliko rečenica i pozdrav na ruskom. Ipak, sve to nije dovoljno za moj senzibilitet. Uvek me vuče nešto drugo. Nisam neko ko mnogo voli da obilazi grad, bez obzira na to što uvek možete saznati više od turističkih vodiča, kustosa i istoričara. Ono što mene privlači osećaj je trenutka. Kasnije ga dugo čuvam i pakujem u svoj muzej uspomena koji mi je uvek dostupan, jer ga nosim u sećanju. Zato su moji obilasci pomalo formalne prirode, dok ne posetim mesta koja su mi na spisku prioriteta. Ovog puta Kafe Puškin iz mnogo razloga. Mesto iz mojih maštanja o putovanju s nekim ko je poseban i ko bi mi čitao stihove baš na tom mestu, ili ja njemu. Nešto slično obnavljanju zaveta koje smo u svakodnevici negde zaboravili.