Revolucionarno otkriće: Ključne razlike u mozgovima koji odolevaju Alchajmeru

Mozgovi koji se odupiru Alchajmeru

Novo istraživanje koje je vodio tim sa Univerziteta Kalifornije u San Dijegu (UCSD) sada pomaže da se objasni zašto, piše Science Alert.

Na osnovu obdukcijskih studija mozga, smatra se da oko 20 do 30 procenata starijih osoba ima asimptomatsku Alchajmerovu bolest (ASYMAD). Njihovi mozgovi imaju karakteristično nakupljanje pogrešno savijenih amiloid-beta i tau proteina, ali ne pokazuju štetne mentalne efekte.

„Čak i kada mozak pokazuje jasne znake Alchajmerove bolesti, neki ljudi ostaju mentalno oštri“, kaže medicinski naučnik sa UCSD-a, Sušil Mahata.

U novoj studiji na miševima, Mahata i njegove kolege su identifikovali molekularni „prekidač“ koji može povezati ove amiloid-beta plakove i spletove tau proteina sa kognitivnim padom.

Iako je potrebno dalje potvrditi nalaze kod ljudi sa Alchajmerovom bolešću, to je značajan napredak u našem razumevanju ASYMAD-a i moglo bi pomoći u razvoju terapija za ublažavanje simptoma.

Tehnika skeniranja

„Ovaj rad uspostavlja mehanistički okvir za proučavanje kognitivne otpornosti kod Alchajmerove bolesti i pruža skalabilnu platformu za istraživanje zaštitnih puteva specifičnih za pol, identifikovanje ranih biomarkera progresije bolesti i razvoj preventivnih terapijskih strategija vođenih mehanizmima“, pišu istraživači u objavljenom radu.

Za početak, istraživači su primenili tehniku skeniranja zasnovanu na veštačkoj inteligenciji na genetske podatke hiljada uzoraka ljudskog mozga nakon smrti – i od ljudi sa i bez Alchajmerove bolesti.

Ovo je dalo skup od oko 40 gena koji zajedno čine neku vrstu „otiska prsta“ Alchajmerove bolesti. Zatim su koristili ovaj obrazac za procenu zdravih laboratorijskih miševa i onih uzgajanih da razviju promene na mozgu slične Alchajmerovoj bolesti.

Testovi na miševima potvrdili su da ovaj „otisak prsta“ može razlikovati grupe, ali su otkrili i nešto drugo.

Koristeći model zasnovan na veštačkoj inteligenciji, istraživači su identifikovali protein hromogranin A (CgA) kao ključnog pokretača u ovoj genskoj mreži. Kada su uzgajali miševe bez ovog proteina, životinje su i dalje razvijale biološke karakteristike Alchajmerove bolesti – ali bez simptoma.

CgA je uključen u komunikaciju između moždanih ćelija i ranije se sumnjalo da utiče na progresiju Alchajmerove bolesti. Novi nalazi sugerišu da bi mogao biti ključan za asimptomatski oblik bolesti.

Značajna razlika je takođe primećena između polova. Mužjaci miševa kojima nedostaje CgA pokazali su genetske obrasce Alchajmerove bolesti bez problema sa pamćenjem ili učenjem, dok su ženke miševa kojima nedostaje CgA imale još manje znakova oštećenja mozga povezanih sa bolešću.

Razlog za ovu razliku još uvek nije jasan.

Razlike u hormonima

Istraživači spekulišu da bi to moglo biti povezano sa razlikama u hormonima, imunološkom sistemu ili genetici između polova, što će biti predmet budućih istraživanja.

„Zajedno, ovi nalazi podržavaju paradigmu da razumevanje i korišćenje prirodnih mehanizama otpora može biti ključni put ka promeni toka Alchajmerove bolesti“, kaže tim.

Tačan razlog zašto je CgA toliko važan tek treba da se utvrdi. Na osnovu prethodnih istraživanja, naučnici veruju da može delovati kao „molekularni pojačivač“ toksičnih proteina u mozgu i da bi njegovo uklanjanje ili ograničavanje moglo zaštititi od kognitivnog pada.

Važno je napomenuti da su neki od autora studije, pored godina istraživanja bioloških efekata CgA, takođe povezani sa kompanijom koja razvija istraživanje ovog proteina u kontekstu Alchajmerove bolesti.

U budućnosti, potencijalne terapije koje bi regulisale CgA su još uvek daleko – i morale bi da osiguraju da sve njegove normalne, zdrave funkcije u telu nisu poremećene.

Međutim, sada imamo jake dokaze da CgA igra važnu ulogu u povezivanju abnormalnog nakupljanja amiloid-beta i tau proteina sa simptomima Alchajmerove bolesti – i model na mišu je spreman da dalje istraži ovo stanje.