Foto: Radenko TopalovićU maju 1923. godine, sazvana je konferencija predstavnika privrednih organizacija, na kojoj je iznet predlog o osnivanju velikog stalnog industrijskog sajma u Beogradu.
“Do sada Beograd uopšte nije imao velikih sajmova. S vremena na vreme priređivane su razne izložbe, ali naša industrija još nije imala mogućnosti da izlaže u Beogradu”, pisao je pre 100 godina list Vreme.
Kako dodaje ovaj list, ideja da se osnuje veliki sajam i ranije je postojala, te se par godina ranije među privrednicima javio pokret koji je težio ka tome da se u Beogradu priredi industrijska izložba. Ipak, iz različitih razloga, to nije bilo ostvarivo.
“Ali, poslednji veliki sajmovi u našoj zemlji i na strani uticali su na ponovno javljanje inicijative”, navodi se u tekstu.
S tim u vezi, procenjeno je da će sajam u Beogradu biti od velike koristi po čitavu privredu.
Kada je reč o lociranju sajma, razmatralo se mesto na kom bi se mogle podići zgrade i stanovi u tu svrhu.
Kao najprijemčivije nametalo se Trkalište.
“Ne samo da bi se tu mogle podići potrebne prostorije, već je to mesto naročito podesno i zbog toga što se nalazi gotovo u središtu Beograda”, piše Vreme.
Kao drugo mesto pominjao se i prostor iznad Vajfertove pivare, ali se i predočavalo da za sajam možda nije potrebno mesto u blizini centra grada.
“Poslovni ljudi ne bi mimoišli sajam ni da je dalje, na mestu Topčidera”, napominjali su.
Godine 1937. na levoj obali Save, izgrađen je sajamski kompleks sa 26 paviljona različite namene i vlasništva.
Izlagačima je na raspolaganje stavljeno 17.000 kvadratih metara prostora pod krovom i još 20.000 na otvorenoj površini.
Prvi Beogradski sajm otvoren je 11. septembra 1937. godine, a svečano ga je otvorio Milan Stojanović, tadašnji predsednik Društva za priređivanje sajma.
Sada, 100 godina kasnije, nadležni najavljuju da sledi rušenje Beogradskog sajma i to svih zgrada osim Hale 1 i njegovo preseljenje u Surčin
Celokupno izdanje može da se čita na linku Narodne biblioteke.
List Danas svakoga dana prelistava glavne vesti na današnji dan pre 100 godina, tačnije 1922. godine. Predmet analize je dnevni list Vreme, koji danas ne postoji. Ideja jeste da se čitaoci vrate u prošlost, da sa vremenske distance vide kako su izgledale vesti, ali i kako su novinari, pa i sami sugrađani, razmišljali u Srbiji u periodu između dva rata. Pored političkih vesti, objavljivaćemo i društvene, ekonomske, ali i vesti iz domena zabave i sporta.
Projekat je realizovan u saradnji i uz materijal iz digitalne arhive Narodne biblioteke Srbije i Univerzitetske biblioteke „Svetozar Marković“.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
