Nordijsko hodanje sve popularnije, godine nisu prepreka

Prema procenama u Beogradu nekoliko stotina se bavi ovom vrstom hoda za koju vam osim dobre volje, kao što kažu treneri, trebaju samo štapovi. I to ne bilo koji, već specijalni.

Dragoljub Milosavljević, direktor Beogradskog trkačkog kluba (BRC) i trener za nordijsko hodanje, kaže za Danas da je daleko više ipak planinara nego nordijaca, ali da interesovanja ima, te da je BRC sada upisao jedan veliki broj ljudi u novu sezonu Škole nordijskog hodanja.

– Ovaj vid rekreacije je prisutan još od 90-ih, samo sada polako dobija sve veću popularnost. Namenjeno svima koji žele da se rekreiraju u prirodi, da provedu od pola sata do nekoliko sati hodajući sa štapovima koji dodatno aktiviraju ceo organizam. Postoje razlike u početnoj spremnosti između različitih ljudi, ali vremenom nivo treniranosti smanjuje razlike između onih koji ne mogu u početku puno da hodaju i onih koji su već ušli u ovu aktivnost relativno spremni, objašnjava nam Dragoljub Milosavljević.

On objašnjava da veruje da je čovek stvoren da se kreće, te ukoliko to ne čini, telo polako gubi svoja glavna svojstva, a to je da bude stabilno, da ima dobru telesnu posturu i jak imunitet.

„Nema puno razlike u godinama, već u razlici hronološke i biološke starosti. Iz ličnog iskustva znam dosta ljudi koji imaju više godina od drugih, ali im je telo dosta mlađe“, navodi naš sagovornik.

Na pitanje kakvi su benefiti po zdravlje ove vrste hoda za stariju populaciju kaže: Mnogostruki, od toga da je rizik od bilo koje povrede gotovo minimalan ako se pravilno radi do toga da se neke hronične bolesti zbog kojih se piju lekovi polako vraćaju u normalu. Fizička aktivnost može umnogome da doprinese kvalitetu života“, naglašava ovaj trener nordijskog hodanja.

Sam trening traje do 90 minuta, sastoji se iz zagrevanja, terapeutskih vežbi, hodačkog dela treninga i na kraju rastezanja.

„Jako je bitno da se pravilno uđe u trening, ojačaju slabiji delovi tela, da se dozira kretanje i da se opet lagano izađe iz aktivnosti. Treniramo na Dorćolu, Novom Beogradu i na Adi, a povremeno idemo i na izlete na Avalu, Košutnjak, Kosmaj…“, dodaje Milosavljević.

Teško je, kaže on, reći da je nordijsko hodanje bolje od trčanja, ali je sigurno manje intenzivnije.

„U trčanju imamo fazu leta prilikom kretanja, dok u hodanju je uvek jedna noga na tlu. Na taj način opterećenje za lokomotorni aparat je dosta manje“, dodaje Milosavljević. Obično se nordijsko hodanje preporučuje onima koji se ranije nisu bavili sportom, ili su napravili dugu pauzu u vežbanju ili onima koji još nisu za trčanje a žele da budu u pokretu, zatim osobama sa viškom kilograma, onima koji imaju problem sa zglobovima, lošim držanjem, dijabetičarima, srčanim bolesnicima…

Kakva je budućnost nordijskog hodanja u Srbiji i da li država ima sluha da se ta vrsta rekreacije još više populariše, Milosavljević kaže da je država još uvek „malo povučena“, ali da se nada da će se uskoro ovaj vid rekreacije prepoznati kao nešto što je dobro.

„Verujemo da je budućnost jako lepa jer po prvi put se ima mogućnost da se trenira nordijsko hodanje sistematski, da se dolazi tri puta nedeljno na trening i da se ljudi osećaju dobro u toku i posle treninga“, zaključuje Milosavljević.

Kako odabrati štapove

Jedina investicija za treniranje nordijskog hodanja su štapovi. Samo treniranje zavisi od programa koji se izabere. Za ovu rekreaciju ne mogu da se koriste skijaški štapovi, već postoje namenski za nordijsko hodanje, a takođe svaka osoba treba da bira štap po svojoj visini. Tačnije dužina štapa se izračunava tako što se visina u centimetrima pomnoži sa koeficijentom 0,68.