Novinar i reporter N1 Dimitrije Đurić: Jedini u Beogradu pripremam „piletinu za Almodovara“

Pored jutarnjeg programa N1, Dimitrije najvećim profesionalnim ostvarenjem smatra angažman u emisiji „Persona non grata“ Nataše Miljković.

Kafa uz komplet novina

* Svi moji rituali imaju veze sa jutrom, novinama i televizijom. Najpre odlazim na kiosk gde me prodavačica, kao da ne zna, pita: „Komšija, je l’ i jutros komplet?“. „I jutros!“, odgovorim joj, kao da se to ne podrazumeva. Nekada sam dan započinjao kafom uz jutarnji program. Poslednjih godinu dana, dan započinjem takođe kafom, ali dok se pripremam za taj jutarnji program. Pasionirani sam čitalac novina i gledalac televizije. Uživljavam se u njih i u tome često preterujem.

Jagode, šlag i slobodno vreme

* Slobodno vreme postalo je, nažalost, jedan frustrirajući koncept. Podrazumeva teretane, spa centre, preskupe restorane, produžene vikende i previše novca. I naravno mnogo slika na Instagramu. A to je popunjavanje, gubljenje, ubijanje vremena. Ja provodim slobodno vreme tako što pružam otpor toj velikoj laži o „kvalitetno provedenom vremenu“, i ne treba mi mnogo. Dovoljno je jedno popodne. Jagode i šlag. I još neko ko razume da nam više od toga nije potrebno.

Najbolji je neočekivani dan

* Najviše volim kad je neočekivan. Kad nije opterećen vremenom i planovima. Kad su dogovori jednostavni – „Hoćeš?“, „Hoću!“. Kad je sve stvar volje. I želje, za onim drugim.

Krf i Plava grobnica

* Na Krf sam otišao zbog Disa. Tog leta istraživao sam istoriju srpske štampe. U „Srpskim novinama“, ispod vesti o smrti pesnika pronašao sam naslov: „Da li je Dis živeo svoj san ili odsanjao svoj život?“. Kad se vraćao porodici na Krf, posle teškog perioda izgnanstva i bolesti, njegov brod torpedovala je nemačka podmornica. Dis i danas počiva negde na dnu Jonskog mora. Ono je njegova plava grobnica.

Usamljena klupa na Kalemegdanu

* Kad god bih šetao Kalemegdanom, poželeo bih da sednem na onu jednu usamljenu klupicu podno tvrđave, ispod velike krošnje nekog drveta, a sa koje se, verovatno, pruža divan pogled na reku. Ali tamo bi uvek neko sedeo pre mene.

Piletina za Almodovara

* Ovu divnu priču i recept pronašao sam za vreme karantina, tokom kojeg sam otkrio i zavoleo kuvanje. Naime, poznata kuvarica Rejčel Rej velika je obožavateljka reditelja Pedra Almodovara. Na prvom sastanku odvela je svog budućeg muža u bioskop da gledaju film „Pričaj s njom“, a potom i na večeru koju je ona pripremila i dala joj ime po svom omiljenom reditelju. „Piletina za Almodovara“ sastoji se od piletine sa belim i crnim lukom, zelenim maslinama, piment paprikom, belim suvim grožđem i prženim bademima, a služi se preko pirinča sa šafranom. I uz belo vino. Siguran sam da u Beogradu niko ne priprema „piletinu za Almodovara“ osim mene. A voleo bih da ne moram da budem toliko uobražen.

Tanja Peternek i Vedrana Rudan

* U poslednjih mesec dana najmanje deset puta sam odgledao razgovor Tanje Peternek sa Vedranom Rudan u emisiji „TV lica kao sav normalan svet“. Ne sećam se da me je išta u skorije vreme tako snažno prikovalo uz ekran. Zahvaljujući Tanjinoj izvanrednoj pripremi, koncentrisanom slušanju i pravim pitanjima, Vedrana je otkrila do sada nepoznate i veoma lične detalje iz svog života. Na primer, da je pokušala da ubije oca. Bio sam zapanjen! Na fakultetu su nam objašnjavali kako su vrhunski oni intervjui u kojima su novinari uspeli da sagovornike „izvuku“ iz stereotipa. Ovo je jedan od tih intervjua. I trebalo bi ga puštati studentima novinarstva, aTanji dati nagradu.

„Ples oko Sunca“

* Intervju koji je Tanja uradila sa Vedranom zapravo je inspirisan knjigom, autobiografijom – „Ples oko Sunca“. Na naslovnoj strani je Vedrana, bez šminke. „Ako nemaš nesrećno detinjstvo, o čemu ćeš pisati?“, odgovarala je na pitanja da li je imala potrebu da našminka priču o svom životu, da ne bude baš… Sa baš mnogo bola, patnje i užasa. A jeste. Ali ovo je, pre svega, čini mi se, priča o dirljivoj potrazi i potrebi za ljubavlju. I, konačno, o sreći.