Oslo: Vikinzi i njihovi naslednici 1Foto: Iz privatne arhive

Vikinški čamci, brodovi polarnih istraživača i splavovi od balse i trske koji su savladali okeane, ukotvljeni su u posebno podignutim zgradama, sa predmetima koje su nosili i slavom koja traje.

Doba osvajanja Vikinga, između 750. i 1050. godine, neodvojivo je od njihove  pomorske veštine. Norveški Vikinzi plovili su nemirnim vodama Severnog ledenog mora, prema  Irskoj, Islandu i Grenlandu.

Njihovi brodovi, veći čamci na vesla i jedra, sačuvani u Muzeju vikinškog broda, bili su ratnički.

Napravljeni od čvrste hrastovine, mogli su da prime tridesetak veslača pod oružjem; dovoljno za famu Vikinga.

Ali, oni nisu izvađeni s morskog dna, nego su iskopani iz zemlje.

Povučeni s mora, poslužili su kao poslednje počivalište plemenitih Vikinga ili njihovih žena, zajedno sa saputnicima u večnost: oružjem, kolima i konjima, sankama i psima.

Nedaleko je Muzej broda Fram („Napred“), koji je imao manju posadu, ali isto tako odlučnih naslednika Vikinga.

Fram je ušao u istoriju polarnih istraživanja kao jedini koji je doplovio najbliže i Severnom i Južnom polu.

Istovremeno je bio i najjači drveni brod na početku dvadesetog veka, jer je pravljen tako da može da izdrži okove leda.

Nešto slično hvatanju koštice lubenice, pritisak leda ga je izbacivao na vrh santi, tako je mogao da plovi zajedno sa njima.

Projektovao ga je čuveni istraživač Fritjof Nansen, da bi dokazao da postoji severna morska struja – nadao se da će ga sante odvesti do Severnog pola.

Sigurno najveći polarni istraživač u istoriji, Roald Amundsen, preuzeo je Fram da bi ponovio pokušaj, ali ga je aprila 1909. godine preduhitrio Robert Piri.

Onda je Amundsen usmerio Fram prema Južnom polu i započeo trku osvajanja sa engleskom kapetanom Robertom Skotom.

Osvojio je Južni pol 11. decembra 1911. godine.

Skot je, sa svojim timom, tragično izgubio život na povratku s cilja, na koji je stigao mesec dana kasnije.

Sećanje na čuvene plovidbe Tora Hejerdala čuva Muzej Kon Tiki.

Izložen je čuveni splav od balze, nazvan po bogu Inka, kojim su šestorica avanturista (i papagaj) 1947. godine prevalili razdaljinu od blizu sedam hiljada kilometara po Tihom okeanu, od Perua do Polinezije.

Nošeni morskom strujom, sa skromnim jedrom i krmenim veslom, dokazali su da su to mogli da urade i preevropski stanovnici Amerike.

Dramatičan dokumentarni film svedoči o stodnevnoj plovidbi  Kon Tikija.

Muzej čuva i Hejrdalov čamac Ra, napravljen od papirusa, kojim je uspeo da pređe Atlantski okean, da bi pokazao da su stari Egipćani, potomci boga Ra, možda pomogli američkim žiteljima da sagrade piramide.

Iako su posvećeni brodovima, muzeji Osla svedoče pre svega o ljudima i njihovoj upornosti da se bore s morem, nezavisno od razloga i motiva zbog kojih su se na njega otiskivali.

close
Oslo: Vikinzi i njihovi naslednici 2

Prijavite se za
NJUZLETER

Svake subote u formi mejla biće Vam dostupan pregled nedelje koji za Vas biraju i komentarišu kolumnisti Danasa.

Vaša email adresa biće korišćena isključivo za potrebe slanja njuzletera u skladu sa Politikom privatnosti.

Podržite nas članstvom u Klubu čitalaca Danasa

U vreme opšte tabloidizacije, senzacionalizma i komercijalizacije medija, duže od dve decenije istrajavamo na principima profesionalnog i etičkog novinarstva. Bili smo zabranjivani i prozivani, nijedna vlast nije bila blagonaklona prema kritici, ali nas ništa nije sprečilo da vas svakodnevno objektivno informišemo. Zato želimo da se oslonimo na vas.

Članstvom u Klubu čitalaca Danasa za 799 dinara mesečno pomažete nam da ostanemo samostalni i dosledni novinarstvu u kakvo verujemo, a vi na mejl svako veče dobijate PDF sutrašnjeg broja Danas.