Skandinavija (2): Čežnja Severa za svetlom 1Foto: Wikipedia

Tako se u Švedskoj tokom devetnaestog veka odigrala mirna revolucija. Veliki broj seljaka je napustio selo i otišao u grad da otpočne novi život, veza s prirodom se promenila, tradicija je prekinuta. Oko 1917. godine se javlja reakcija, pritajena čežnja za starim seljačkim načinom života koja u Švedskoj još uvek postoji.

Opština  grada na  kojoj  se  užurbano  radilo  u  doba  Lenjinove posete savršeno odražava pomešano raspoloženje  tog  vremena:  prozori  govore  o  švedskoj  istoriji,  polumračni  svodovi su  oslikani  trolovima  i  raznim  mističnim  seoskim  motivima,  unutrašnja  dvorišta podsećaju na Veneciju, renesansu, na večnu čežnju Severa za svetlom Italijom.

Odlazim  na  izlet  do  Saltšebadena,  koji  se  sastoji  od  skupine  crvenih  drvenih kućica  i  ogromnog Grand Hotela na rubu jezera pokrivenog snegom, manje od pola sata  vozom od Stokholma.

Ovde je jednog mirnog decembarskog dana 1938. godine postignut  čuveni  dogovor,  konsenzus model, daleki preteča holandskog  polderskog modela, za  okruglim porodičnim stolom, u sobici u hotelskoj kuli,  pod  motom „bez bogatih  pojedinaca ali  s  bogatim  koncernima“.

Model se savršeno uklopio u švedsku puritansku tradiciju, centralnu upravu i jednostavne radne odnose. Ovde je  gotovo  osamdeset godina vladala  hladna  trezvenost  i  to  je  naročito  vidljivo  svuda  u  Stokholmu.  

Predgrađa,  sa  širokim  avenijama  i  velikim  zelenim  unutrašnjim  terenima  podsećaju  na  Amsterdam  dvojice  arhitekata,  Hendrika  Petrusa Berlahea  i  Kornelisa  van  Ejsterna.  Beskućnici,  prostitutke  i  zavisnici  od  droge  su pod  stručnim  nadzorom  i  na  bezbednom  mestu.

 Kablovi  za  zaključavanje  bicikla tanji  su  nego  bilo  gde  u  Evropi.  Svi  se  oblače  na  isti  način,  gotovo  niko  se  ne  kinđuri,  ali  i  to  ide  uz  seljačku  zemlju.  Tek  se  poneko  razlikuje  ali  uglavnom  po  svom držanju.  To je onda neki šef, da se naslutiti, ali se jedva primećuje.

Pred  Rikstaghusetom (parlamentom) srećem Magnusa Lundkvista. Celog dana se  šeta  s  ogromnom zastavom. Levo na zastavi naslikan je trnov  venac,  ispod  njega je  glava  poprskana  crvenim  mrljama.  

U  sredini  je  veliki  krst.  Desno  je  detalj:  kuk na  kome je  duboka rana. Gore blistava  prilika  kralja  na  belom  konju,  na  čelu  Davidova  zvezda. Tu  odmah  je  i  golub.  Iznad  svega  nadnosi  se  figura  slična  anđelu  koji blagosilja. Svud unaokolo biblijski tekstovi.

Magnus  gleda  kroz  mene  krupnim  plavim  očima.  „Šta  radiš?“  upitam.  „Ovo  je pravi Isus“, kaže on. Sutra se ovde otvara izložba o Isusu kao homoseksualcu.

Za  vreme  obroka  razgovaramo  o  nacionalnim  ekscesima  s  Larsom  Olofom  Franzenom  iz  novina  Dagens  Nybeter,  srcem  koje  misli.  Pričam  mu  o  tonama  kokaina koje  su  prokrijumčarene  u  Holandiju  uz  dozvolu  holandskog  ministarstva  za  pravosuđe,  o  mućkama  s  carinskim  deklaracijama  i  o  prevarama  u  građevinarskom sektoru.  

U  Švedskoj  se  ljudi  strahovito  ljute  zbog  visokih  otpremnina  u  preduzećima, ne može to tako, ta preduzeća smo ipak zajedno izgradili!

Iz knjige ”U Evropi – Putovanje kroz dvadeseti vek”, s holandskog prevele Ivana Šćepanović i Olivera Wieringa. Izdavač: Heliks.

Komentari

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.