Šta se dešava sa "državom" Liberland koja je proglašena 2015. godine? 1Foto: liberland.org

Sve je počelo 13. aprila 2015. godine, na rođendan Tomasa Džefersona, osnivača SAD-a i političkog uzora trenutnog predsednika države Liberland. Vit Jedlička je tog dana stigao na ostrvo veličine sedam kvadratnih kilometara između teritorije Srbije i Hrvatske, poznatog kao Gornja Siga, u pratnji svoje devojke i prijatelja i sa njima položio zastavu nove države.

Vit Jedlička je nakon toga proglašen za prvog predsednika Liberlanda. Sa 100 odsto osvojenih glasova, odnosno dva dobijena glasa – Vit Jedlička se uzdržao od glasanja za samog sebe, on postaje predsednik ove mikronacije u nastajanju.

Šta se dešava sa "državom" Liberland koja je proglašena 2015. godine? 2
Vit Jedlička prvi s leva; Foto: liberland.org

Problemi su nastupili skoro momentalno po proglašenju nezavisnosti, te je sam Vit Jedlička jednom prilikom bio uhapšen i odveden u pritvor u Hrvatskoj, nakon čega mu je i bio zabranjen pristup ovoj teritoriji.

Međutim, što će se pokazati i u mnogo drugih slučajeva, Liberlanđani prepreke posmatraju kao priliku za maštovite inovacije. Teritoriji su pristupali sa vode sa srpske teritorije, a ubrzo je pored ade pakriran i brod na kojem su se okupljali i organizovali razne svečanosti.

U trenucima kada su granice zatvorene, a njima zabranjen svaki pristup ovoj teritoriji, okupljaju se na obalama na srpskoj strani sa pogledom na svoje parče slobode.

Liberland se ponosi svojim motom „Živi i pusti druge da žive“, koji je u osnovi libertarijanskog opredeljenja njegovih osnivača.

Potpune ekonomske slobode, dobrovoljni porezi, internet valuta, zagarantovana potpuna politička i građanska prava svakom pripadniku nacije nekom može delovati kao utopija, ali predsednik ove neobične države Vit Jedlička se ne osvrće na slične primedbe.

Šta se dešava sa "državom" Liberland koja je proglašena 2015. godine? 3
Foto: facebook/liberlandgroup

„Ne interesuju nas tuđa mišljenja, razvoj Liberlanda će biti dokaz da je naša ideja ostvariva“, kaže za portal Danasa Jedlička.

Prema njegovim rečima, slabost demokratija je što konstantan i nezaustavljiv rast demokratskih vlada uvek dovodi do neefikasnosti.

„Redistribucije novca od siromašnih ka bogatima i obrnuto putem korumpiranih sistema subvencija“ su najveća mana svih svetskih demokratskih sistema“, ocenjuje Vit Jedlička.

Država Liberland trenutno pored aktivnog predsednika, ima dva zamenika predsednika i pet ministara. Oni su zajednički zaduženi za bezbednost, pravni sistem i diplomatiju. Sve ostalo prepušteno je slobodnom tržištu.

„Ni pitanja unutrašnje bezbednosti ne moraju biti prepuštena državi. Naš je plan da i u ovu sferu uvedemo takmičenje tako što ćemo imati takozvanu „uber“ policiju“, ističe naš sagovornik.

Građani Liberlanda će uskoro moći i da u potpunosti prate tok svog novca koji su uplatili u vidu poreza, pa čak i da biraju projekte u koje će njihov novac biti uložen.

„Naš glavni cilj je da dokažemo da se država može uspešno organizovati na potpuno dobrovoljnoj osnovi“, navodi presednik Jedlička.

Ustav Liberlanda po svemu sudeći u potpunom je skladu sa idealima i uverenjima svojih slobodarskih građana, te se između ostalog u njemu mogu naći i zakoni koji nalažu da „nijedna grana vlasti ne može uspostaviti nikakvo vanredno ili ratno stanje ili bilo kakvo drugo vanredno stanje zbog koga će određena prava zagarantovana ovim ustavom biti ukinuta, suspendovana ili izmenjena.“

Za mere koje su vlade širom sveta propisale u borbi protiv epidemije Vit Jedlička rekao je da su „zasad mnogo destruktivnije one od samog virusa“.

„Na švedskom primeru se jasno može videti da je sve bila jedna velika greška. Pad ekonomije imaće lošiji uticaj na živote ljudi od pandemije kovid-19“, tvdi predsednik države Liberland.

Fondacija za humanitarnu pomoć Liberlanda (eng. Liberland Aid Fondation) bila je aktivna i tokom epidemije, a nedavno su i donirali kompjutere tehničkoj školi u Apatinu u cilju razvitka „obrazovanja na daljinu“.

Liberland ima ambasadu u Beogradu, odakle radi na produbljenju saradnje sa Srbijom u sferi ekonomije. Zona slobodne trgovine koja bi postojala na ostrvu pomogla bi i državama susedima Srbiji i Hrvatskoj i dovela nove investicije, tvrdnje su predstavnika mikronacije.

Šta se dešava sa "državom" Liberland koja je proglašena 2015. godine? 4
Foto: steamcommunity

„Planiramo i izgradnju aerodroma kako bi lakše pristupali našoj teritoriji“, napominje Vit Jedlička.

Pored aerodroma, planiraju se i arhitektonski projekti za samo ostrvo za koje će biti raspisan i konkurs na koji se mogu prijaviti svi zainteresovani sa inovativnom idejom o utilizaciji tog prostora.

Ukoliko vam je dosadio karantin, a ideja o dobrovoljnim porezima vam zvuči privlačno, „niste nacista ili komunista“ što je jedan od zahteva, posetite sajt Liberlanda za više informacije o ovoj mikrodržavi.

Liberland u ovom trenutku ima 1200 aktivnih građana i oko 640.000 prijava na čekanju. Na obali se često organizuju različiti događaji zabavnog karaktera, a svi zainteresovani imaju otvoren poziv da lično dođu i učestvuju u zajedničkom druženju.

Pre izbijanja epidemije često su organizovani muzički festivali, a Liberland može da se pohvali i takmičarkom za izbor „Mis sveta“, takozvanom „mis slobode“.

Liberland je zajedno sa Somalilendom, u grupi mikrodržava koje su samoproglašene i i dalje nepriznate od strane država članica UN-a.

Podržite nas članstvom u Klubu čitalaca Danasa

U vreme opšte tabloidizacije, senzacionalizma i komercijalizacije medija, duže od dve decenije istrajavamo na principima profesionalnog i etičkog novinarstva. Bili smo zabranjivani i prozivani, nijedna vlast nije bila blagonaklona prema kritici, ali nas ništa nije sprečilo da vas svakodnevno objektivno informišemo. Zato želimo da se oslonimo na vas.

Članstvom u Klubu čitalaca Danasa za 799 dinara mesečno pomažete nam da ostanemo samostalni i dosledni novinarstvu u kakvo verujemo, a vi na mejl svako veče dobijate PDF sutrašnjeg broja Danas.