Foto: Pixabay/ petto 123

Leto je iza nas – mnogima najdraže godišnje doba. Deca ga vole zbog silnog slobodnog vremena za druženje, igru i zabavu. Odraslima je takođe omiljeno zbog godišnjih odmora, letovanja i dugih dana. Iz tih razloga, povratak u stvarnost i obveze može biti stresan i izazvati takozvanu jesenju depresiju.

Treba razlikovati depresiju kao bolest i depresiju kao stanje. Depresija kao bolest je hronična stvar, nešto što traje, nešto što je duboko, nešto što zahteva farmakoterapiju. I definitivno treba potražiti stručnu pomoć. Za razliku od depresije kao stanja koja se najčešće javi akutno kod nekih ljudi pri određenim promenama, objašnjava profesor psihologije Boris Blažinić.

Takođe napominje da jesen u mnogima evocira sećanja na detinjstvo kada je septembar označavao veliku promenu iz bezbrižnosti u stres školskih obaveza: “Kao deca imali smo jedan nagli prekid iz zabavnog leta u odlazak u škole, disciplina, sve to asocira i može izazvati osećaj bezvoljnosti, umora, težine. Neki ljudi mogu dobiti osećaj apatije, gubitak energije, želje, volje, postaju pasivni, povlače se”.

Ne čudi stoga da se slična pojava može videti i kod dece. Roditelji neretko postaju zbunjeni uočavajući kako je veselo i razigrano dete postalo tmurno i pasivno.

“Ta nagla promena je nešto što bi roditelji trebalo amortizovati, ne do poslednjeg dana biti na moru, pa onda uskočiti u školske klupe, nego barem nedelju pre dovesti dete da bude psihofizički spremno za nove odgovornosti i obaveze“, savetuje Blažinić.

Ako loše raspoloženje kako kod dece, tako i kod odraslih ne prolazi s vremenom i ako se pojave osećaji beznađa, bezizlaznosti i bespomoćnosti, treba potražiti pomoć stručnjaka.

“Depresija kao stanje treba se prepoznati i treba se preduzeti adekvatne akcije. Zaista bi bilo dobro što više se kretati, biti što aktivniji, ne ići liftom, nego stepenicama, do prodavnice ne ići autom nego se prošetati“, savetuje Blažinić.

Povratak u rutinu za mnoge znači da više nemaju vremena za druženja s bližnjima, a to je među ostalim, jedan od najboljih načina za izlaz iz lošeg raspoloženja.

Na loše raspoloženje s dolaskom jeseni utiču i vremenski uslovi. Jesnje kiše, magla i sivilo, zajedno s kraćim dnevnim svetlom kod nekih ljudi izaziva znakove depresivnog stanja.

“Smanjenjem sunčeve svetlosti se manje vitamina D stvara u koži, a manjak vitamina D može uticati na loše raspoloženja“, otkriva nuticionistica Kristina Beljan.

S obzirom na to da D vitamin ne možemo sintetizovati iz sunčevih zraka, trebalo bi taj manjak nadoknaditi ishranom – imamo ga najviše u ribi, u žumancima i shitake pečurkama, pogotovo ako su sušene na suncu jer se tako još više vitamina D stvori u njima.

Šta treba izbegavati

Nakon leta većina ljudi manje pažnje obraća na ishranu, a nezdrava ishrana može takođe dovesti do osećaja težine i lošeg raspoloženja. Evo što izbegavati:

Preskakanje obroka, koje dovodi do prejedanja u kasnim noćnim satima. Neko ko ne jede doručak, uveče će se prejesti i onda će se osećati teže. Ujutro kad se probudi, umor će biti izraženiji i možda će imati veće podočnjake i biti lošije raspoložen. Saveti oba stručnjaka su da osluškujemo svoj organizam i svoje emocije. Pozitivno razmišljanje i briga o sebi put su ka pobedi nad takozvanom jesenjom depresijom.