Ne volite vežbanje? Ovih 7 zabavnih aktivnosti pomoći će vam da ostanete u formi

Redovni kardio trening i trening otpora su ključni za povećanje dugovečnosti i smanjenje rizika od određenih hroničnih zdravstvenih stanja i bolesti. Kardiovaskularne vežbe (trčanje, hodanje ili vožnja bicikla) omogućavaju srcu da bolje pumpa krv do ostatka tela, smanjuje rizik od srčanih oboljenja i dijabetesa tipa 2 i snižava krvni pritisak. Ali ne samo to. „Imamo gomilu podataka da je to korisno kako za smanjenje rizika od raka, tako i za smanjenje rizika od demencije“, rekla je Daniel Belardo, dr med, kardiološkinja iz Los Anđelesa, prenosi Miss7.

S druge strane, trening otpora je ključan za održavanje i povećanje mišićne mase. Trening snage takođe može povećati snagu kostiju, što pomaže u smanjenju rizika od osteoporoze (stanje koje uzrokuje da kosti postaju slabe i lomljive, čemu su žene sklonije) i pada kako starite, rekla je dr Belardo.

Idealna rutina vežbanja uključuje kombinaciju kardio treninga i treninga otpora, dodala je dr Belardo. Opšta preporuka je 150 minuta nedeljno aerobne aktivnosti umerenog intenziteta ili 75 minuta nedeljno aktivnosti visokog intenziteta. Međutim, dr je dodala da „kombinacija obe aktivnosti koja se širi tokom nedelje“ takođe može biti efikasna.

Ali pre nego što se zaglavite na tačnom broju minuta vežbanja, dr Belardo je naglasila da je svaka aktivnost bolja nego nijedna. Razvijanje aktivnih životnih navika (tj. redovno vežbanje) zahteva vreme, fleksibilnost i trud“, objasnila je mr Andrea Bilandžija, magistar nutricionizma i fitnes instrukotorka, i dodala: „Bilo da se radi o 10-minutnim, 20-minutnim ili dužim vežbama, svaka aktivnost koju radite dovodi vas u bolju formu, i čini vas zdravijim i srećnijim“.

Zašto neki ljudi mrze da vežbanju? 

Krivite evoluciju za svoju mržnju prema vežbanju, kaže sportska psihološkinja dr Keri Džons. „Naša tela ne žele da troše energiju na stvari koje ne moramo da radimo da bismo preživeli“, objasnila je Džons. Stvoreni smo da štedimo energiju za scenarije opasne po život, kao što je lov na divlje životinje, a ne za trčanje na traci za trčanje dok gledamo u zid.

Naš mozak takođe žudi za trenutnim nagradama, a vežbanje to ne pruža uvek. Iako se neki ljudi mogu osećati bolje odmah i trenutno nakon trčanja, za mnoge ljude fizička nagrada dolazi tek nakon nekoliko dana ili nedelja vežbanja, rekla je dr Džons. Do tada, to je samo beskrajni ciklus mišićnih grčeva i bola. U međuvremenu, nagrada za preskakanje vežbi i izležavanje na kauču je daleko neposrednija. „Lakše je reći: ‘počeću sutra’“, dodala je dr Džons.

Dakle, ako niste stvoreni da volite vežbanje, šta se dešava kada se upustite u aktivnost koju mrzite? Tada će vam biti još teže da se motivišete da to uradite, rekla je lična instruktorka Nensi Čen. Dr Džons veruje da je ključ pronaći nešto što vam se sviđa. „Što više zabave možete da unesete u to, na koji god način to za vas značilo, verovatno će biti održivije.“

7 zabavnih zamena za klasično vežbanje

Plivanje

Ako zazirete od većine tradicionalnih oblika kardio treninga, pokušajte da to radite pod vodom. Plivanje je odličan način da se iskoriste prednosti kardio treninga i treninga snage, objasnila je Čen. Pošto je aktivnost malog uticaja, idealna je za svakoga sa ograničenom pokretljivošću ili bolom u zglobovima. Prema američkim centrima za kontrolu i prevenciju bolesti, plivanje takođe može podržati zdravlje kostiju kod žena u postmenopauzi, poboljšati kvalitet života starijih osoba i poboljšati raspoloženje za sve.

Iako je dobro plivati stilom koji vam najviše odgovara, dr. sc. socio. Ana-Marija Jagodić Rukavina, kineziolog, objasnila je za sajt Miss7 da je dobro menjati stilove plivanja „kako bismo kičmu postavili u različite uslove i opterećenja. Plivanjem u vertikalnim položajima povećavamo vensku i limfnu cirkulaciju, što je veoma poželjno za sve organske funkcije. To su izuzetno važne funkcije organizma, vrlo često rade preslabo, a svakodnevno čiste naš organizam od otpadnih sastojaka, toksina, abnormalnih satova, virusa, bakterija i pomažu im da što bolje dođu do vode i pomognu im da se što bolje snađe i podstakne energija“.

„Plivanje i vežbe u vodi su zapravo dve različite aktivnosti. Cilj u plivanju je da se minimizira otpor vode koristeći hidrodinamičke zakone, dok vežbe u vodi koriste otpor vode (pojačane raznim vodenim rekvizitima) za izgradnju uravnotežene mišićne snage oko zglobova i kičme i poboljšanje kardiovaskularnih sposobnosti. Prednost vežbi u vodi je što ih može izvoditi svako, bez posebnog plivačkog znanja, zabavno je, korisno i primenjivo za celu porodicu“, dodala je Jagodić Rukavina.

Klizanje ili roleri

Bilo da birate klizanje ili rolere, vaš donji deo tela i mišići biće aktivirani. Ne samo da će vaše noge naporno raditi da biste se pokrenuli dok ste na klizaljkama ili rolerima, već će i čitavo vaše jezgro raditi na održavanju ravnoteže – nešto što ne možete nužno postići trčanjem. Osim toga, učenje novih veština  će vam skrenuti pažnju sa činjenice da vežbate, dodala je Čen.

Penjanje po stenama

Ako želite da ojačate gornji deo tela i mišiće jezgra, penjanje bi moglo biti za vas. „Penjanje po stenama zahteva mnogo snage“, rekla je Čen, posebno u bicepsima, mišićima leđa, jezgru, pa čak i prstima. Ova aktivnost ubrzava vaš otkucaj srca, što znači da ćete iskoristiti kardiovaskularne prednosti.

Probajte novi sport

Mnogi ljudi uglavnom prestaju da se bave sportom u odraslom dobu. Ali samo zato što više ne morate da idete na časove teretane ne znači da i dalje ne možete da se bavite sportom koji volite – bilo da je u pitanju fudbal, piklbol, košarka ili nešto drugo. Zabava neće imati osećaj kao da vežbate, a sport uključuje druge ljude, što čini verovatnije da ćete se držati rutine, rekla je Džons. Pozovite prijatelje da se redovno igraju sa vama.

Časovi baleta

Balet više nije samo za decu ili profesionalne igrače. Časovi baleta za odrasle postali su popularniji u poslednjih nekoliko godina, omogućavajući odraslima da nauče novi stil plesa bez pritiska. Balet može ponuditi poboljšanja u snazi jezgra, fleksibilnosti i ravnoteži – što se sve često smanjuje sa godinama.

Skijanje ili snoubord

Skijanje i snoubord su mešavina kardio treninga i treninga snage i oblik intervalnog treninga, koji sagoreva više kalorija od tradicionalnih aerobnih vežbi, što znači da ćete ih sagorevati čak i nakon što završite sa aktivnošću. Nakon samo jednog ili dva okreta, kontrolisanja brzine i održavanja ravnoteže, vaša bedra i telo će to zaista osetiti.

Kratke vežbe

Nemate vremena za ceo trening? Ne potcenjujte moć kratkih naleta kretanja tokom dana. Iako se možda ne čini korisnim, dr Belardo je objasnila da pet minuta vežbanja četiri puta dnevno daje rezultate. „To je 20 minuta koje ste dodali svojoj rutini, što se u tom trenutku čini kao bukvalno ništa“, dodala je ona. Ove kratke vežbe takođe mogu biti polazna tačka za izazovnije pokrete u budućnosti, rekla je dr Belardo. Zato početak kraće aktivnosti i nije tako loša ideja.