Ovaj zaključak, koji može da pomogne poboljšanju odnosa kompanija i klijenata, objavljen je 2916. godine u časopisu Frontiers in Psychology. Psihološkinja Sofi Van Der Ze i saradnici iz Holandske organizacije za primenjena naučna istraživanja su pre toga dve godine ispitivali reakcije ljudi na odbijanje njihovih zahteva. To je omogućilo da se bolje razume kada se ljudi odlučuju za prevaru. Prevara je svakodnevna pojava na koju smo uveliko naviknuti. Pod prevarom podrazumevamo obmanjujuću radnju zarad sopstvenog dobitka, a na račun tuđeg gubitka. Prevrtljivost nije rezervisana samo za kriminalce, već i sasvim pošteni ljudi mogu imati potrebu da varaju. Baton i Dži u svojoj knjizi Borba protiv prevare za konkurentske prednosti navode da se zbog prevara godišnje gubi jedan do deset odsto BDP-a.

U jednom od eksperimenata Van Der Ze je želela da ispita koliko smo skloni prevari kada je osiguravajuća polisa u pitanju. Eksperiment je sprovođen preko interneta gde su radnici jedne kompanije popunjavali lažne zahteve za osiguranja. Pre i nakon dobijanja odgovora od lažne osiguravajuće kuće, ispitanici su popunjavali upitnik vezan za njihovo emocionalno stanje. Trebalo je da procene koliko u datom trenutku osećaju sreću, tugu, frustraciju, nervozu i krivicu. Odgovor osiguravajuće kuće mogao je da bude ili prihvatanje zahteva ili odbijanje istog. Istraživači su varirali i mogućnost finansijskog dobitka, kao i subjektivne ili objektivne razloge odbijanja. Ispostavilo se da su ispitanici kojima je zahtev odbijen prijavljivali negativnije emocije od onih kojima je prihvaćen, a bili su i skloniji da varaju u narednim fazama istraživanja bez obzira na finansijski dobitak i količinu subjektivnosti u odgovoru osiguravajuće kompanije. Zanimljivo je da su negativne emocije bile povezane samo sa odbijanjem, ali ne i sa izborom osobe koja vara. Ispitanici koji su varali činili su to čak i kada su u upitniku naveli pozitivna ili manje negativna osećanja nakon odbijanja. Ovakav rezultat ukazuje na to da smo skloni opravdavanju sopstvenog prevrtljivog ponašanja. Opravdavanje ove vrste može biti pogubno, jer sa izostankom osećaja krivice osoba će se pre ponašati prevrtljivo u narednoj situaciji. Iako laganje pri popunjavanju zahteva za osiguranje može izgledati bezopasno, izdavanje polisa bez istinitog pokrića i te kako košta. Procena je da vrednost prevara u osiguranju u Americi iznosi oko 40 milijardi dolara godišnje. Autori ove studije predlažu kompanijama koje su česta meta prevara da obrate pažnju na poštenost svojih ponuda. Prethodna istraživanja ukazuju na to da potreba za varanjem može biti posledica osećaja za pravičnost. Prema tome, pre ćemo varati ako imamo osećaj da nam zahtev koji treba da ispunimo ne obezbeđuje fer uslove. Način na koji autori predlažu da se ovo može rešiti je potpuna transparentnost i preciznost pri postavljanju zahteva, koji bi bili iscrpni i omogućili jednake uslove za sve, tako da svako ko poželi može na „fer“ način da postane konkurent.

U saradnji sa Centrom za promociju nauke, „Danas“ predstavlja izabrane priče sa naučnopopularnog portala elementarium.cpn.rs