Kako alkohol utiče na srčanu funkciju?

U uznapredovaloj fazi bolesti kod pacijenata su nabrekle vratne vene, uočavaju se otoci na potkolenicama i slobodna tečnost u trbušnoj duplji (ascites), upozoravaju stručnjaci.

Alkohol se ne koristi iz zdravstvenih razloga

Ni jedno rođenje, slava ili svadba u Srbiji se ne može zamisliti bez velikih količina različitih vrsta alkoholnih pića. Postoji uverenje da skroman unos alkohola štiti srce i smanjuje rizik od bolesti koronarnih arterija. Pivo se nekada daje i deci, a lekari kažu da je u nauci dobro poznat odnos između upotrebe alkoholnih pića i kardiovaskularnih bolesti.

– Ukoliko ne koristite alkohol nemojte ni počinjati iz zdravstvenih razloga, ako već pijete koristite umerene količine alkohola. Bez obzira na podatke o uticaju male količine alkoholnih pića na smanjenju smrtnosti usled kardiovaskularnih bolesti, uživanje alkohola ne može se preporučiti kao deo prevencije ili lečenja pacijenta. Iako se umerena količina alkohola smatra kardioprotektivnom, ovaj efekat se ne odnosi na srčane aritmije, pre svega na apsolutnu aritmiju, atrijalnu fibrilaciju. Alkohol, preko svojih metabolita, na primer, acetaldehida, koji se proizvodi u jetri (razgradnjom alkohola), ima toksični efekat na srčani mišić – kaže za portal eKlinika kardiolog prim. dr sci. med Dušan Bastać, potpredsednik Podružnice Srpskog lekarskog društva u Zaječaru, specijalista za hipertenziju, glavni i odgovorni urednik „Timočkog medicinskog glasnika“i predsednik Naučnog odbora Timočkih medicinskih dana.

Postoje li bezbedne količine alkohola?

Savet je da osobe koje već koriste alkohol ne unose više od dve jedinice alkohola za muškarce, i ne više od jedne jedinice alkohola za žene tokom dana. Dr Bastać kaže da je jedna jedinica alkohola oko 10 do 15 grama etil-alkohola, koji se nalazi u čaši vina ili 0,3 litra piva ili jednom žestokom alkoholnom piću.

– Za neke grupe ljudi, ipak, ne možemo govoriti čak ni o bezbednoj količini konzumiranog alkohola, jer alkohol ne uzrokuje samo bolest, već i zavisnost sa svim psihosocijalnim posledicama. Nikako ne bi trebalo da koriste alkohol trudnice, bivši alkoholičari, osobe sa porodičnom sklonošću ka alkoholizmu. Alkohol je zabranjen i pacijentima sa aritmijama, osobama koje su imale moždani udar, onima sa oboljenjem jetre ili pankreasa – podseća dr Bastać i precizira da je zabranjen unos i malih količina alkohola osobama koje koriste lekove za razređivanje krvi. Alkohol se nikako ne preporučuje ni ljudima sa neregulisanom hipertenzijom i dijabetes mellitusom, gihtom, teškom hiperlipidemijom i kod srčane insuficijencije, iz bilo kog uzroka, a posebno kod alkoholne kardiomiopatije.

Kako alkohol slabi srce?

Kardiomiopatije su bolesti miokarda gde je primarno oštećen srčani mišić i gde dolazi do uvećanja srca, proširenja leve komore i smanjenja snage kontrakcije (grčenja mišića koji dovodi do izbacivanja krvi u krvotok), objašnjava dr Bastać. Do alkoholne kardiomiopatije dolazi posle dugotrajne upotrebe velikih količina alkohola. Moguće je, da kod onih osoba, koje dugo godina unose velike količine alkoholnih pića, ali i lošu hranu, dođe do asimptomatske alkoholne kardiomiopatije , bez kliničkih znakova srčanog popuštanja i bez elektrokardiografskih- EKG i ehokardiografskih promena.

– Klinički izražene alkoholne kardiomiopatije, koje ukazuju na slabost srca, popuštanje srca i poremećaje ritma ili provođenja impulsa, nisu jasno definisani, i ne zavise od vrste alkoholnog pića. Većina pacijenata kojima je dijagnostikovana alkoholna kardiomiopatija koristila je na dnevnom nivou, jedan litar vina ili odgovarajuću količinu drugog alkohola, najmanje 5 godina. Srčana insuficijencija se klinički ispolji obično posle više od 10 godina zloupotrebe alkohola. Najčešća je kod muškaraca od 30 do 55 godina – navodi za eKlinika portal dr Dušan Bastać.

Žene osetljivije i na male količine alkohola

Doktor Bastać objašnjava da je i kod žena primećena povećana osetljivost miokarda na toksično dejstvo alkohola, pošto se kod žena alkoholna kardiomiopatija, zapaža i pri manjoj konzumaciji alkohola. Alkoholnu kardiomiopatiju razvila je i polovina pacijenata sa cirozom jetre, dok je ciroza jetre prisutna kod 43 odsto pacijenata sa alkoholnom kardiomiopatijom. Klinička slika alkoholne kardiomiopatije ispoljava se zamaranjem, osećanjem pojačanog lupanja i preskakanja srca. Povremeno su prisutne promene u ritmu srca, omaglice ili vrtoglavice.

Ehokardiografijom se uočava proširenje srčanih šupljina

Dr Bastać napominje da se bol u grudima javlja ukoliko postoji i suženje krvnih sudova srca. Postavljanje dijagnoze se zasniva na podatku o dugotrajnom, redovnom i prekomernom korišćenju alkohola, kliničkom nalazu srčane insuficijencije, elektrokardiogramu (EKG), radiografiji pluća i srca i ehokardiografiji (ultrazvuku srca).

– Ehokardiografijom se uočava proširenje srčanih šupljina, dilatacija srca uz istanjene zidove leve komore sa oslabljenom kontraktilnosti srca, čije je merilo ejekciona frakcija manja od 50 odsto. Nekada je neophodna dodatna potvrda dijagnoze magnetnom rezonancom srca i radioizotopskim metodama. Budući da alkoholna kardiomiopatija liči na virusom izazavanu postinfalmatornu dilatacionu kardiomiopatiju, nekad se mora uraditi i endomiokardijalna biopsija koja je definitivna potvrda dijagnoze, ali se na to odlučujemo u retkim slučajevima – precizira dr Bastać.

Dijagnoza se, kako kaže, potvrđuje i laboratorijskim pokazateljima, koji ukazuju na upotrebu alkohola, kao što su povećana zapremina eritrocita, smanjene broja eritrocita i leukocita, povišen enzim gama-GT i inverzija odnosa albumina/globulina. Enzimi jetre -transaminaze (ALT, AST) često su povišeni kod alkoholne kardiomiopatije.

Kuhinjska so i alkohol

– Oštećenje miokarda kod zloupotrebe alkohola objašnjeno je sa tri mehanizma. To su direktna toksičnost alkohola, loša ishrana osoba koje prekomerno piju i dodaci alkoholnim pićima. Poznato je da i akutni i hronični unos alkohola, deluje toksično na miokard. Konzumacija dva žestoka alkoholna pića, dovodi do smanjenja kontraktilnosti srčanog mišića kod zdravih ispitanika. Akutna toksičnost alkohola bila je još izraženija kod alkoholičara sa alkoholnom kardiomiopatijom. Alkohol uzrokuje, akutno i hronično, smanjenje količine proteina u srčanom mišiću – istie u razgovoru za eKlinika portal dr Dušan Bastać i naglašava da unos većih količina kuhinjske soli ne pojačava toksično dejstvo alkohola, ali pogoršava srčanu insuficijenciju kod alkoholne kardiomiopatije uz poznate efekte na već postojeću arterijsku hipertenziju.

Alkohol tokom vikenda i praznika

U svetu se, naročito tokom vikenda, nekada konzumiraju neumerene količine pića. Ovaj sindrom zove se „postpraznični sindrom srca“ . Doktor Bastać priča da su 1978. Philip Ettinger i koautori skovali termin, posle analizirnle 32. odvojene epizode nepravilnog rada srca, kod 24 hospitalizovana pacijenta.