Buka je u modi i zaista, sasvim po ukusu ovogodišnjeg Ring Ring festivala! Manite zato svoje milozvučne heroje iz pre-Ring Ring ere. Jer ovi momci i devojke, među oštroumnim umetnicima na sceni pred vama, odistinski otkidaju uši svojim kako jednostavnim tako i složenim oruđima. Ali, hej, pripazite sada pre nego što nešto zaključite pogrešno. Ovo bučno veselje ima svoju introspektivnu, intimnu, introvertiranu stranu. I što ste više odlazili na Ring Ring dve hiljade dvanaeste, taj utisak tišine i spokojstva usred gromoglasnosti ekspresije, bio vam je sve neophodniji do pravog ovisništva. Kako ćemo ponovo sluh nabaždariti na ono uobičajeno sada? Upomoć, dajte neki decibel-flaster za „skidanje“ sa Ring Ringa i te njegove jednostavno predivne buke!
Započet krasnim muzičkim paklom kvinteta El Infierno Musical, festival je u Kulturnom centru Rex tako startovao svoje magijsko istraživanje granica baratanja matičnim instrumentima i osobenog virtuoziranja preko zbirke neuhvatljivih zvukova i šumova, pri čemu saksofon i klarinet Kena Vandermarka kao da dolaze iz srca džungle grada, dok senzibilni i nesvakidašnje bodar bend okolo, u svom uzbudljivom uzajamnom osluškivanju, načinje pak lično ispitivanje zakutaka ljudskog sluha tako briljantnim pokaznim vežbama, da je rezultat apsolutno genijalna, halucinantna muzika, pred kojom osećate neizrecivu uznemirenost, ali istovremeno i vrhunsko smirenje. Ovo su, rečju, bile individualne radionice zvuka unutar bića svakog člana ansambla ponaosob i zajedno.
Spiritualnost savremenog datuma u viziji Tibora Semzea, naredne večeri u Rexu, neka je vrsta molitve zatočene u sopstvenoj Vavilonskoj kuli jezika i naroda, da bi potresni ciriški Tetras dozivali se odmah nakon toga sa bukom, očaravali iznova nemir u vama grebanjem i brujanjem, metamorfozirali zlokobne vibracije u suptilno izlaganje apokalipsi ritmova, nadnaravnim poljima energije. Uh, bili smo ovde kao zahvaćeni tornadom i onda ponovo vraćeni natrag.
Dubok poklon za trojicu Ring Ring velikana u sastavu Sonore – Petera Brocmana, Matsa Gustafsona i Kena Vandermarka u Rexu takođe. Opijati njihove zvučne siline oprljiće vam lica i tela do neverovanja, kako barem svedoče oni što su naivno zauzeli mesta u prvom redu, da bi udarački raspoloženi Quat donekle umirili ovaj nezasiti naboj, ali uz vibraciju onog davnašnjeg kreativnog susreta svog pijaniste Freda Van Hovea sa „tata“ Brocmanom još šezdesetih.
Mišel Doneda će vas zato produvati u nedelju uzduž i popreko takođe, intenziviranim lepetom svog saksofona i fascinantnim Tomasom Lenom na analognom sintisajzeru. Provetravajući vaše dosadašnje predstave o tome šta muzički nastup sve sme da bude, Doneda tvori radikalno delotvoran šou za one najhrabrije, kadre da se direktno izlože radijaciji propelera zvuka nalik električnom roju komaraca, cvrkutu metalnih ptica. U nastavku, bendu će se premijerno pridružiti i trubač Nenad Marković, delikatno doprinoseći ovoj preformulisanoj krletki vibracija, iz koje, krajnje serioznim postupkom, dopiru glasovi kao iz kakvog nadrealnog zverinjaka.
I, napokon, norveško-švedski Atomic na „Kolarcu“, bučno raspoloženi za tvrdokornu mušku improvizaciju, pri čemu instrumenti kao da mestimično sviraju po ritmu nekakve avangardne poezije, a odmah potom kao da se pretvaraju u oštrače za olovke pred supermikrofonom vasione. Završni udarac.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
