Liga socijaldemokrata Vojvodine je postala nezaobilazni faktor na političkoj sceni Srbije. Postigli smo da Vojvodina više nije zabranjena reč, da se više ne svodi na „severnu srpsku pokrajinu“, da su njena autonomija, kao i decentralizacija cele zemlje, ono o čemu sve političke stranke govore. Ako bih pokušao da u nekoliko reči sažmem 20 godina našeg postojanja, to bi bilo da je Liga na farmi koja se zove Srbija petao koji je stalno prvi kukurikao, a još uvek mu uspeva da ne završi u loncu – ističe predsednik LSV Nenad Čanak u intervjuu za Danas povodom dve decenije delovanja vojvođanskih ligaša.
Koliko ste zadovoljni onim što je Liga do sada postigla?
– Teško je dati pravolinijski odgovor na to pitanje, zbog toga što je rađeno jako mnogo stvari iz mnogo oblasti. S jedne strane, Liga je verovatno jedna od najdoslednijih političkih organizacija na prostorima bivše SFRJ u svojim zalaganjima za građansko društvo i u borbi protiv nacionalizma i totalitarizma. S druge strane, koliki su rezultati postignuti u toj borbi, nešto je sasvim drugo. Rezultati i nisu zavisili samo od nas. Bilo je mnogo zabluda, a jedna od njih je da je Liga regionalna stranka, što nije tačno. Liga je samo formirana u vreme kada je Vojvodina bila zaokruženi politički entitet, kao i bilo koja druga federalna jedinica u SFRJ.
Da li se moglo uraditi više?
– U ovih 20 godina sam se i sam mnogo puta upravo to pitao. Naročito početkom devedesetih sam se pitao da li se moglo uraditi više u našim antiratnim zalaganjima, mada smo na teritoriji Srbije prvi organizovali proteste protiv rata. Nikada nisam uspeo sebi da dam jednoznačan odgovor. Danas, posle pet ratova i četiri države, možda se terminologija pomalo promenila, ali vrednosni sistem nije ni za zapetu. Argumentacija da je Vojvodina bila federalna jedinica u okviru SFRJ apsolutno više nema nikakvog smisla, jer ne znači ništa. Vojvodina trenutno više nije u koordinatama da treba da se rekonstruiše ili rekonstituiše, nego da se konstituiše ili konstruiše na osnovu nekih principa koji važe danas u Evropi. Korisna su iskustva iz prošlosti, ali se od prošlosti ne živi. Čak mogu reći da nije tako malo ni učinjeno. Jedino što nije učinjeno brzinom i dinamikom kojom smo mi to želeli. Pre 20 godina, reč Vojvodina je bila zabranjena i bila zamenjena eufemizmom „severna srpska pokrajina“. Danas nema nijedne stranke koja ne govori o Vojvodini i o potrebi za decentralizacijom Srbije. Dakle, niz stvari o kojima je Liga govorila došle su na svoje mesto ili su barem prestale da budu tabu. Ako bih pokušao da u nekoliko reči sažmem 20 godina LSV, to bi bilo da je Liga na farmi koja se zove Srbija petao koji je stalno prvi kukurikao, a još uvek mu uspeva da ne završi u loncu.
Koji Vam je bio najteži period za ove dve decenije?
– Lično mi je najteži period bio krajem 2000. i početak 2001. godine. Devedesete su bile lakše, jer smo imali precizno definisane koordinate, znalo se ko je s koje strane, bar se prividno znalo šta treba raditi da bi se nešto dogodilo. Posle 5. oktobra odjednom se pokrenula lavina prebegavanja, restruktuiranja, a unutar te lavine su se i u samom DOS mnoge stranke pretumbavale postajući preko noći, kao, na primer, DSS, kišobrani za zaštitu upravo onih protiv kojih smo se borili. Upravo su DSS i Koštunica dr Vojislav najodgovorniji što je ogromna energija za promene straćena i zavedena u bespuća razne kvazilegalističke retorike, da bi se sprečile bilo kakve promene i da bi iste, pre svega rusofilsko-obaveštajne službe ostavile u istom položaju u kom su bile decenijama pre toga. Dakle, najteže mi je bilo da gledam kako deceniju borbi i stradanja satiru oni u koje su ljudi, željni promena, verovali.
Da li će LSV istrajati u zahtevu za ukidanjem Srpske radikalne stranke?
– Njihovu zabranu tražimo već dugi niz godina. Međutim, ovo što se sada dešava je zaista neverovatno, ali je odličan pokazatelj stanja u društvu. S jedne strane, imate nešto s čime se operiše kao s notornom činjenicom, a to je da je Šešelj dr Vojislav naručio ubistvo Tomislava Nikolića, a onda kada Liga samo podseti da to nije prvi put da su za tu stranku vezane takve i slične stvari, ispadne da „samo“ zato što je predsednik jedne stranke naredio da se neko ubije nije dovoljno da se ta stranka zabrani. Stvarno ne znam šta treba da se desi pa da se uvidi da su SRS i njeni derivati to što jesu. A, govoreći o tim derivatima, to su oni što su odjednom preko noći zbog dnevnopolitičkih razloga zaprali biografije i dojučerašnjeg neprikosnovenog vođu Šešelja počeli nazivati monstrumom ili malim mišem, a prethodno su se 20 godina kleli u svaku zapetu u njegovim halucinantnim krvoločijima. Treba dobro promisliti šta treba da se radi sa svim tim organizacijama koje su posledica aljkavosti našeg društva. Lustracija se mora uraditi, jer bez nje je nemoguće krenuti u istinski oporavak.
Kako bi ocenili položaj Lige u odnosu na partnere iz vladajuće koalicije?
– Mi imamo jasan odnos. LSV ima podršku građana, i ima je trajno, o čemu svedoče i poslednjih 20 godina. Vrlo se sporo ta podrška povećavala, ali je ostala čvrsta. Upravo sam se u tih 20 godina nagledao velikih naduvanih političkih balona koji su pucali odmah posle izbora. Doslednost duga dve decenije je Ligu i dovela do pozicije da je nezaobilazni faktor na političkoj sceni Srbije. Liga je uvek bila neko ko je prepoznatljiv i ko otvara teme o kojima drugi, iz nekih razloga, ćute. Mi imamo vrlo mali koalicioni potencijal, jer za razliku od DSS koja je mogla i levo i desno i gore i dole, i sa „evropljanima“ i s „patriotima“, Liga to nije mogla. Lako je biti pametan i normalan kada su rešenja jednostavna, ali ja moram podsetiti da živimo u Srbiji u kojoj nema jednostavnih rešenja. Ne treba zaboraviti da od 1990. pa sve do danas nikada, podvući ću još jednom – nikada, demokratska opcija nije dobila većinu u Srbiji. Uvek se do te većine dolazilo tako što se ona nategla na različite načine. Mi smo podržali ovu Vladu Srbije zato što smo došli u poziciju da to bude jedina vlada koja može da uradi bilo kakav evropski pomak. Svaka druga, a nagledali smo se takvih, čak dva puta s Koštunicom, to nije u stanju. Nije Vlada idealna, ali u ovom trenutku se bolje ne može.
Šta mislite o državnoj politici u vezi s Kosovom?
– Državna politika je legura mnogih razloga i viđenja i, kao takva, ume da deluje dosta zbunjujuće. Činjenica je da države Srbije na Kosovu nema ni u jednom svom iskazu. Činjenica je i da je jedino trajno rešenje za Kosovo ubrzana evropska integracija i ukidanje granica. Mislim da je velika greška što se ne ulazi u razgovore između Beograda i Prištine, i to što pre. Prištinska strana ide s tim da se o svemu može razgovarati osim o nepriznavanju samostalnosti, a Beograd ide s tim da se o svemu može razgovarati osim o priznavanju samostalnosti, a u svemu tome se gubi iz vida da postoje neki objektivni, životni uslovi i razlozi zbog kojih mora doći do dijaloga upravo zbog onih koje ne zanima ni zavisnost ni nezavisnost Kosova, nego ih zanima svakodnevni život. Mislim da je propušteno mnogo toga, na štetu običnih ljudi.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
