Besudna zemlja 1Foto: Medija centar

U potpisu pisma je (bez navođenja titula predsednika SNS-a ili predsednika Republike) Aleksandar Vučić, lično.

Iako je slična operacija sa slanjem pisma već jednom viđena, ovoga puta posebno upada u oči da vladajuća stranka u svoje zasluge ubraja penzionerima isplaćenu jednokratnu pomoć od 4.000 dinara, a potom i 100 evra, kao podršku za prevazilaženje krize izazvane korona virusom.

Naravno, notorna istina da je reč o iznosima isplaćenim budžetskim, javnim novcem, dakle novcem svih građana a ne novcem političke stranke otvara niz pitanja a, imajući u vidu neposredno predstojeće izbore, na prvom mestu – da li to, pogotovo u vreme predizborne kampanje, predstavlja zloupotrebu državne pomoći u stranačke svrhe?

Moj lični odgovor na ovo pitanje je – da, bez sumnje.

Koliko god nesporno bio veliki značaj ovog pitanja, bar za ovu priliku mi deluje zanimljivije pozabaviti se jednim drugim, takođe otvorenim pitanjem – odakle Srpskoj naprednoj stranci podaci o statusu preko 1,7 miliona penzionera i o kućnim adresama tolikog broja ljudi?

Pitanje je zapravo retoričko, jer odgovor je odavno poznat.

Pre godinu i po dana Povereniku za zaštitu podataka o ličnosti (tad sam još to bio) se obratilo mnoštvo penzionera kojima je poštom stiglo na njih lično adresirano pismo sa oznakom SNS-a na koverti, koje je potpisao Aleksandar Vučić.

Poverenik je tada pokrenuo postupak nadzora prema Republičkom fondu za penzijsko i invalidsko osiguranje, prema predsedniku Republike Srbije i prema SNS-u.

U postupku nadzora utvrđeno je da se Generalni sekretarijat predsednika Republike nije bavio slanjem ovih pisama, odnosno obradom podataka penzionera.

Postupak u SNS-u je potvrdio da stranka stoji iza slanja pisama, uz objašnjenje da su lični podaci penzionera prikupljeni od strane stranačkih aktivista u akciji Siguran glas, odnosno od vrata do vrata.

Međutim, posebnom proverom u Pošti Srbije utvrđeno je da je SNS uputio nešto više od 1,7 miliona pisama, pa je krajnje neuverljivo bilo objašnjenje o prikupljanju ličnih podataka od strane aktivista SNS-a, jer toliki broj pošiljki u potpunosti se poklapao sa ukupnim brojem osiguranika Fonda PIO.

Fond je (iako u svim prethodnim slučajevima u komunikaciji s Poverenikom kooperativan) i nakon što mu je ponovljen zahtev da se izjasni ostao nem, što je direktno govorilo u prilog sumnji da je neko iz Fonda predao podatke SNS-u.

I Poverenik je zbog odbijanja dužne saradnje podneo prekršajnu prijavu protiv direktora Fonda PIO, a Prvom osnovnom tužilaštvu u Beogradu krivičnu prijavu protiv N.N. lica u Fondu za krivično delo iz čl. 146 st. 3 Krivičnog zakonika za koje je zaprećena kazna zatvora do tri godine, a goni se po službenoj dužnosti.

Dakle, na pitanje odakle Srpskoj naprednoj stranci podaci odgovor zapravo znamo.

Zato bi sada moglo biti zanimljivo samo – da li, s obzirom na činjenicu da sada pisma SNS-a dobijaju i ljudi koji 2018. nisu bili u bazi podataka Fonda, tj. nisu bili penzioneri, SNS samo nastavlja da koristi bazu podataka koju joj je neko iz Fonda PIO stavio na raspolaganje pre godinu i po dana ili treba sumnjati u novu, dodatnu predaju ažuriranih podataka o penzionerima, odnosno u novo krivično delo?

A s tim u vezi (imajući u vidu da za prethodnih godinu i po dana, povodom krivične prijave podnete od strane Poverenika tužilaštvo nije uradilo baš ništa, kao i da se to, kada su u pitanju krivična dela počinjena od ili u korist ljudi iz vlasti, dešava po ko zna koji put i da postaje pravilo) neizbežno se nameće i pitanje – imamo li tužilaštvo? Imamo li ne samo fasadno, ukrasno, nego funkcionalno tužilaštvo?

Imamo li pravo tužilaštvo koje dosledno radi svoj posao, ne kalkulantski, ne uplašeno, u mišijoj rupi pred moćnicima?

To je zapravo najvažnije i najzanimljivije pitanje.

A odgovor na to pitanje je razlog za veliku zabrinutost svakog ko ovu zemlju poštuje i voli. Jer, bez tužilaštva nema ni suda. A zemlja bez suda je zemlja bez zakona, to je, kako je to lepo znao reći Milovan Đilas, besudna zemlja, zemlja ružna, surova i nepravedna.

Niko ko svoju zemlju poštuje i voli ne sme se miriti s tim da bude takva i mora mu biti neprijatno da u takvoj zemlji živi.

Autor je advokat i bivši poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti

Peščanik

Podržite nas članstvom u Klubu čitalaca Danasa

U vreme opšte tabloidizacije, senzacionalizma i komercijalizacije medija, duže od dve decenije istrajavamo na principima profesionalnog i etičkog novinarstva. Bili smo zabranjivani i prozivani, nijedna vlast nije bila blagonaklona prema kritici, ali nas ništa nije sprečilo da vas svakodnevno objektivno informišemo. Zato želimo da se oslonimo na vas.

Članstvom u Klubu čitalaca Danasa za 799 dinara mesečno pomažete nam da ostanemo samostalni i dosledni novinarstvu u kakvo verujemo, a vi na mejl svako veče dobijate PDF sutrašnjeg broja Danas.