Ćirilica stabilna 100 godina

Ostavite komentar Odustani od odgovora

1. Šta dotični doktorand Instituta za litvanski jezik ima protiv ćirilice? To je naše pismo i naš jezik. Ćirilice nigde nema u gradu na firmama, trafikama, reklamama … Treba da je bude mnogo mnogo više. Iako ovo pišem latinicom, jer kucam pa mi je svejedno, rukom pišem uvek ćirilicu. Štampane knjige trebalo bi da imaju 80:20 u korist ćirilice.

2. Hvala, mladiću, na jasno podastrtim argumentima, ali čime će ministarstvo da se bavi ako im oduzmete fiktivnu "borbu za očuvanje ćirilice"? Neće valjda nešto morati da rade?!

3. До пре неку годину сам искључиво писао латиницом. Сада користим ћирилицу 99%. Због оваквих стручњака вршим "промиџбу" ћирилице. У питању је став и самосвест.

4. Ужасавам се када видим књигу на латиници, ипак ми ћирилица визуално више прија и лакше читам. У књижарама су наслови претежно латинични, већина медија су латинични, фирме су исписане латиницом…

5. Г. Вукотић је млад и вероватно не зна како је било у време озбиљног и систематски спровођеног затирања ћирилице: кад је ТВ Београд прешла у потпуности на латиницу, када су једне по једне новине то исто радиле, чак су и Политикин забавник и Илустрована политика кренули у то и, срећом, одустали. Сва лична документа и изводи из матичних књига су били на латиници, а ћирилица је била проказана као заостала, сељачка, хегемонистичка, једном речју – српска. Ћириличне машине за куцање не само да су избачене из употребе, већ и из производње. Замислите Десанку Максимовић која мора да куца на латиничној машини! Замислите Драгишу Витошевића који мора веома опрезно, између редова, да убацује шта се догађа с ћирилицом, а књига му је штампана латиницом! Зашто, шта мисли г. Вукотић, од деведесетих година до данас, у Србији (!) настаје бар десет удружења за заштиту (баш тако!) ћирилице, зашто је дошло до тога да је усвојена Декларација 2002. године у Савезној скупштини СРЈ …?
   Г. Клефтакис је, иако "само" лекар, применио много бољи метод него г. Вукотић. Поредио је број и постотке свих издатих књига и часописас, док г. Вукотић барата бројевима откупљених књига. Чак и тако, број књига у ћирилици је пораста само за два пута доком 70 година, а број латиничних 30 пута!

6. Ćirilica ili Латиница? Ne, nego i jedna iu druga, uz dostupnost, pre svega finansijsku knjiga, časopisa, novina na obe, i naravno uz pismene urednike, lektore, i autore. Insistiranje na odbrani jedne na uštrb druge je lažna nacionalistička prevara koja služi da mase, inače funcionalno nepismene zavede. Što se može videti i iz pojedinih komentara.