„Aligrudićpotrošio 24.000 evra na službena putovanja“, „Poslanik za druga naplatio 301.330 dinara“, „Čomićka teška 3,2 miliona“, „Milioni na mobilni i putovanja“, „Zasedanja Skupštine koštala RTS 1.395.250 evra“… To su neki od naslova koji se redovno pojavljuju u našim štampanim medijima. Poslanici i Skupština češće su „na tapetu“ zbog novca koji troše nego zbog akata koje donose. Što bi rekli neki poslanici, novinari radije izveštavaju o cenama u skupštinskom restoranu i poslaničkim dnevnicama i platama nego o radu Skupštine.
Nije teško razumeti i jedne i druge. Poslanicima je milije da podižu plate i slikaju se za TV nego da sede u neudobnim klupama, a novinarima lakše da izveštavaju o trošenju nego nekada složenim zakonskim aktima. Na to ih tera i publika željna takvih tema i naslova. U nestabilnim i kriznim vremenima ništa lakše no čemer i nezadovoljstvo usmeriti na jednu metu, a poslanici su odlična prilika – država, (to jest mi) ih plaća, a realno se ne pretržu od posla.
Ima to i dobrih strana: konačno neko podnosi račune o trošenju državnih para i zbog toga trpi kritike. Ne valja to što se priča najčešće završava na Skupštini i poslanicima. Trebalo bi slična pitanja o trošenju novca postaviti i drugima – vladi, predsedniku, ali i javnim preduzećima, državnim institucijama… Ne valja ni to što se sve završi na medijskim izveštajima. Nekoliko dana mediji pišu o platama u Jatu, NIS-u, poslanicima, članovima RIK-a i – nikom ništa.
Poslanici, prirodom posla i položaja, moraju da imaju drugačiji status. Niko ne treba da očekuje da narodni predstavnici primaju minimalne plate ili da sami plaćaju troškove putovanja u OEBS ili Savet Evrope, na primer, kad tamo idu da predstavljaju državu. Ali, ni poslanici ne bi smeli da nabijaju račune i kreativno tumače svoja prava. Mada Aligrudićtvrdi suprotno, nije isto da li neko potroši 15.000, 28.000 ili 24.000 evra. Taj novac daje država, to jest građani, a obe adrese su sve siromašnije. Zato imaju prava da postavljaju pitanja koliko ih koštaju poslanici i koliko rade. Predsednik Administrativnog odbora Skupštine Srbije Nenad Konstantinovićkaže da nema dokaza da je neko trošio sredstva protivno propisima, „ali ima indikacija da su sredstva trošena u nerazumnoj meri“. Na potezu je Skupština, koja svoje troškove mora da svede na razumnu meru, a isto treba da učine ministri, premijer, predsednik Republike i ostali državni funkcioneri.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
