foto (BETAPHOTO/BRANISLAV BOŽIĆ/EV)Jednom mi je jedan socijalista u Skupštini Srbije onako uzgred, opisujući svog šefa rekao – Dačić je kao sapun, uvek uspeva da se izmigolji. Ovaj gotovo savršeni opis lidrera Socijalističke partije Srbije pokazao se više puta kao tačan.
Bio je Dačić u zagrljaju sa mnogima, sa Slobodanom Miloševićem, Vojislavom Koštunicom, Borisom Tadićem, i iz svih tih zagrljaja uspevao je da se u pravom trenutku i bez posledica izmigolji, a sve uz široki osmeh nedužnog pokajnika. I na posletku je svima okretao leđa.
Zagrljaj sa Aleksandrom Vučićem koji traje najduže, jedanaet godina, je nešto drugo. Taj zagrljaj poprima obrise gvozdenih stega iz kojih Dačić, uprkos svjojoj političkoj savitljivosti sve i da hoće, teško da može da se oslobodi bez posledica.
Zna to i lider socijalista i otuda njegovo pokajničko zaklinjanje na vernost vrhovnom gospodaru, ipak uz stalno podsećanje da je Vučić izabran za predsednika uz svesrdnu pomoć glasova socijalista.
Zna i Vučić da Dačićevo dodvoravanje ne dolazi iz duše i zato koristi svaki momenat da ga gazi i ponižava pred čitavom javnosti, tražeći nove dokaze vernosti. Doduše ne direktno.
Nekad je to preko funkcionera SPS, Novice Tončeva, Branka Ružića, Igora Braunovića, ili kao onomad zbog pogrdne pesme lokalnog socijaliste iz Blaca.
Vučiću je potreban osakaćeni SPS, pa Dačića stalnim kritikama vezuje političkim lancem koji će teško raskinuti. Potrebni su mu i glasovi SPS, kad već ne može da oduzme glasove opoziciji.
Ni Vučić, ali ni Dačić nemaju prostora za bolji rejting, osim ako ne dođe do preraspodele istog biračkog tela. Uostalom sam predsednik Srbije i član SNS onomad je priznao da neće više socijalistima ništa da prepusti , ni jedan glas.
„Sada ću ići u Jagodinu na skup, ići ću i u Surdulicu, boriću se za svaki glas, jer sam video šta su uradili poslednji put u Surdulici i na nekim drugim mestima. Više nikome neću da prepuštam glasove na bilo koji način“, naveo je Vučić, označavajući tako Surdulicu kao mesto za početak konačnog obračuna sa SPS.
Pokušao je Vučić da legalnim putem u Narodni pokret za državu“ utopi Dačićev SPS u SNS, po receptu koji je primenio na Šapićev SPAS.
SPS se otrgao iz tog zagrljaja da bi mogao da traži novu šansu, paradoksalno, u rastu opozcije, kako bi se ponovo postavio kao jezičak na vagi. I to je nešto što Vučić zna i što ne može da oprosti socijalistima.
Zna Vučić i da će Dačić, ukoliko opozicija, a posebno Srbija protiv nasilja postigne dobar rezultat tvrditi pazar i pokušati da se po ko zna koji put izmigolji, ali sada iz njegovog gvozdenog zagrljaja.
Jer Dačić je pokazao da može sve i da bude proruski, ali i prozapadno orijentisan, što uvećava njegov koalicioni potencijal i prema proruskoj i prema prozapadnoj opoziciji. Vučić to ne može da kontroliše.
Otuda varnice i otuda bespoštedni rat na relaciji SNS-SPS. Ko će iz njega izaći kao pobednik znaće se 17. decembra, tek Dačiću ne gine još jedan zagrljaj.
Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
