Foto FoNet/Vlada Srbije Slobodan Miljević„Neka ministarka juri zloupotrebe pojedinih lekara kojih svakako ima, ali neka porazmisli zbog čega sve više pacijenata traži pomoć u privatnim zdravstvenim ustanovama. Neka odšeta pre podne u bilo koju veću privatnu zdravstvenu ustanovu i vidi koliko ljudi ima po čekaonicama. Svi oni imaju zdravstveno osuguranje a ipak odlaze u privatnu ustanovu. Neka se pre zapita zašto. Zbog viška novca sa kojim ne znaju šta bi, sigurno ne“, ovako je dr Dragan Cvetić, anesteziolog u penziji, odgovorio ministarki zdravlja Danici Grujičić na njenu izjavu da lekarima u državnim ustanovama treba zabraniti rad u privatnoj praksi.
Na ovo se nema šta dodati. Jer, sigurni smo da iako je tek imenovana na funkciju ministra zdravlja, Danica Grujičić kao dugogodišnji lekar, načelnica Klinike za neurohirurgiju KCS a potom direktorka Instituta za onkologiju i radiologiju Srbije, vrlo dobro zna kakvo je stanje u državnom zdravstvu i iz ugla lekara i iz ugla pacijenata.
Klinike su u očajnom stanju, u fazi raspada, lekara je sve manje jer zbog mizernih plata odlaze u inostranstvo trbuhom za kruhom ili, pak, rade i u privatnoj praksi kako bi sebi i svojoj porodici obezbedili minimum uslova za život.
Pacijenti, sa druge strane, sigurno ne idu kod privatnika jer imaju para za bacanje. Zdravstveno osiguranje ionako svi plaćamo, ali neki nemaju taj „luksuz“ da za određene intervencije, operacije ili snimanja čekaju godinama. Često je to vreme presudno da bi neko uopšte ostao živ, a ne samo kvalitetnije i bolje živeo.
Zbog čega je ministarka došla na ideju o razdvajanju državne i privatne prakse, kada su protiv toga ne samo stručnjaci, već i pravnici? Dopunski rad dozvoljen je zakonom, lekari nisu iz njega izuzeti, te je, sa ove tačke gledišta, namera ministarke protivzakonita. Odgovor Danice Grujučić je da rad u državnim i privatnim klinikama može biti izvor korupcije. Nje u zdravstvu sigurno ima, ali korupcija se ne može isključivo vezati za to da li lekar radi i u privatnoj i u državnoj ustanovi. Razdvajanje ove dve prakse nije način da se ona suzbije. Naprotiv, tek onda se može povećati.
Ako riba smrdi od glave, onda bi ministarka trebala da se pozabavi brojnim drugim problemima koji godinama opterećuju zdravstveni sistem, pa tek onda da razmišlja o ovakvim potezima. Uostalom, da država više izdvaja za zdravstvo, ne bi bilo korupcije, manjka lekara, listi čekanja, i svi bi bili zadovoljni. U nekoj idealnoj državi, od koje smo mi miljama daleko.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
