Đaci generacije kao „problem“

Nije lako prepoznati najboljeg, kamoli genija. Tako je Matica srpska odbila da stipendira Nikolu Teslu, a on posle toga, kao niko pre njega, osvetlio i svet i svest. Francuski matematičar Galoa jedan je od najgenijalnijih i najtragičnijih genija u istoriji matematike. Za kratkog života, za sobom je ostavio izuzetne rezultate i postavio temelje nove matematičke discipline. A na prvi pogled, za većinu, čak i za dve komisije, bio je obični nespretnjaković. Jer, dva puta nije uspeo da položi prijemni ispit!

Pre osam godina u Bačkoj Palanci komisija je dodelila titulu đaka generacije gimnazijalcu Slavoljubu Iliću. Nastavničko veće poništilo je odluku komisije i zaključilo da titulu ne dodeli nikome, tvrdeći da ima više ujednačenih kandidata, te da bi izdvajanje Ilića bila greška. Narcizam nastavnika, đaka i roditelja, tog začaranog trojstva školskog života, iz godine u godinu se uvećava, a time i broj nesuglasica. Lane, u maju, jedan portal nas je obavestio da je pred Republičkom prosvetnom inspekcijom Srbije bilo sedam prigovora u vezi sa izborom đaka generacije, uz razložnu sumnju da pisanih primedbi ima još, ali su otišle na druge „prosvetne adrese“… I ombudsmanu za decu Republike Srpske roditelji su se niz puta žalili na povredu prava u izboru đaka generacije u osnovnim i srednjim školama.

Tako se proizvode nedoumice koje ostaju, s obe strane večno krive reke Drine. Ali, kao što reče Ivo Andrić: „Sve su Drine ovog sveta krive; nikada se one neće moći sve ni potpuno ispraviti; nikada ne smemo prestati da ih ispravljamo.“ Sličan je slučaj i sa izborom najboljeg učenika generacije. Samo sejač iluzija bi verovao kako ima čarobni štapić kojim bi u celu oblast uveo apsolutnu pravdu i pravednost. Ali, neizostavno treba težiti napretku; zato sam uveren da je Nastavničko veće najpozvanije i najodgovornije da donese odluku o đaku generacije. I to, da ga izabere između više kandidata koje su predložila odeljenjska veća završnih razreda, ili pak komisija – onako kako se bira predsednik Srbije – tajnim glasanjem!

Zašto tajnim? Zato što za javno glasanje, bojim se, profesori danas često nemaju potrebnu građansku hrabrost i moralnu odgovornost. Može biti i represije drugih kolega i nadređenih ako ne glasaju za određenog kandidata. U tajnom glasanju se zna da je glasač nezavisan i iskren, da ne zazire ni od kakvog eventualnog „lobiste“ i da više veruje sebi i svom izboru. Za učenika generacije trebalo bi da bude izabran kandidat koji je dobio većinu glasova profesora koji su glasali. Ako nijedan kandidat ne dobije tu većinu, glasanje se ponavlja. Na ponovljenom glasanju učestvuju dva kandidata koja su dobila najveći broj glasova, ili više od dva, ako više učenika deli prvo ili drugo mesto. Učenik generacije treba da bude onaj koji je dobio najveći broj glasova.

Osim što krajnje strpljivo izanaliziraju nastavne i vannastavne aktivnosti, domete svakog kandidata, oslanjajući se na propisane pravilnike, poželjno je da nastavnici o svakom pojedincu razmisle i malo šire od normativnih principa.

Đak generacije je amblem škole. Trajna vrednost u njenoj tradiciji. Prema njemu se moramo odnositi s punim poštovanjem, kao što se i ja sam, kao autor ovog priloga, s punim uvažavanjem odnosim i ponosim mojim nekadašnjim đakom iz Šeste beogradske gimnazije, Đorđem Popovićem, koji je na Beogradskom univerzitetu, u roku i sa visokim prosekom, završio dva fakulteta – Elektrotehnički i Medicinski. Ili svojim učenikom Teodorom fon Burgom iz beogradske Matematičke gimnazije, koji ima šest medalja iz matematike sa svetskih matematičkih olimpijada – četiri zlatne, jednu srebrnu i jednu bronzanu! Završio je studije na Oksfordu. Da napomenem, Fon Burg je i izborni predmet kod mene, građansko vaspitanje, radio posvećeno, kao i sve druge predmete. Ovom dvojcu se mogu pridružiti, svestrana Katarina Petrović, koja je završila prestižni američki univerzitet u Prinstonu, kao i Lidija Mikić iz Šeste beogradske gimnazije, koja je pobeđivala na republičkim takmičenjima u besedništvu i biologiji, a sada je uspešna studentkinja Medicinskog fakulteta u Beogradu. Na njihovom primeru učimo da se veliki duhovi prepoznaju po tome što za njih ne postoje male stvari i nevažne teme.

Zato, neka nastavnička veća budu glasna i kompetentna pri izboru đaka generacije. U sadašnjem, tehnicizovanom društvu, uspešnost se veoma ceni, obično više od znanja. U današnje vreme kada se svi takmiče, kad je uspeh postao imperativ i kao mora se nadvija nad glavama mladih ljudi, o uspehu treba da prosuđuju i odlučuju jaki autoriteti, objektivni i moralno stabilni. NJihov autoritet bi trebalo da bude i uzor društvenom ponašanju, uzor društvenog stava, neka vrsta čuvara vrednosti – koje imaju visoku cenu.

Autor je urednik Ogledala, časopisa učenika i profesora srednjih škola Beograd