Međutim, ono što treba potpuno jasno istaći jeste to da je predmet verska nastava KONCIPIRAN upravo tako da verskom indoktrinacijom deci uguši slobodno razmišljanje o ljudskim i manjinskim pravima, jednakosti svih građana i građanki bez obzira na pol, nacionalnost, veru (ili neveru), rasu, političko, seksualno ili bilo koje drugo opredeljenje. Svaka dogma – postojano verovanje ili učenje koje ne dopušta da se u njega sumnja niti ostavlja mogućnost da bude opovrgnuto ili diskutovano – neminovno utiče da se naša deca oblikuju u „amorfnu masu“ kojom će se kasnije mnogo lakše manipulisati u svakom pogledu, već prema potrebi aktuelnih političkih (ne)prilika. S druge strane, građansko vaspitanje trebalo bi da kod dece potencira upravo suprotan efekat – da otvorenih očiju posmatraju svet oko sebe, analiziraju ga, donose sopstvene zaključke, uvažavaju međusobne različitosti i stiču znanja o svojim građanskim pravima – što će ih učiniti svesnim i aktivnim učesnicima u društvenim zbivanjima. Pri tome, njihova verska opredeljenja i porodična tradicija nikako se ne dovode u pitanje, ne isključuje se učenje o svojoj veri u okviru verske zajednice ili crkve kojoj pripadaju. Ali, isto tako, dopušta slobodu da se ta verska opredeljenja menjaju tokom života, pa i u smislu shvatanja i zaključivanja da natprirodne sile i bogovi ne postoje. Svako ko želi dobro svom detetu neće imati problema da napravi pravi izbor.

Autor je predsednik UO Udruženja Ateisti Srbije