Doktor za sve

I to u Šapcu, gradu poznatom po konjičkom sportu u kome su prve trke održane davne 1820. godine, kada je „Malim Parizom“ upravljao gospodar Jevrem Obrenović.

Danas ovim gradom upravljaju i gospodare neki drugi ljudi.

Ni viševekovna tradicija, ni dokazana ljubav prema konjima, ništa im nije sveto.

Konji koji se nalaze u vlasništvu grada, i koje je Šabac dobio na poklon, u zadnjih godinu dana žive u nehumanim uslovima i umiru od gladi.

Medijima su ovo obelodanili ljubitelji konja i konjičkog sporta, koji nisu više mogli da gledaju mučenje kobila u štalama na Šabačkom hipodromu, koje su do prošle godine bile u treningu.

Od pet punokrvnih kobila sa pedigreom, od kojih su neke bile i osvajači međunarodnih trka, jedna je uginula ovog meseca, a uginulo je i njeno ždrebe.

U međuvremenu oglasio se bivši narodni poslanik i direktor Fonda PIO Šabac.

Ako se pitate kakve on ima veze sa konjima, onda treba da znate da to nije sve kada je reč o funkcijama pomenutog doktora, jer se isti nalazi i na čelu Konjičkog kluba „DŽokej klub Šabac“, koji upravlja Šabačkim hipodromom.

Kobile koje se nalaze u vlasništvu grada su gladne, piju prljavu vodu i spavaju na betonu.

Toliko su mršave da im se vide kosti, a neke imaju i otvorene rane na kolenima zato što nemaju sena u boksovima i leže i spavaju na betonu.

Doktor Peranović u svom saopštenju, svu ljagu za sadašnje stanje u gradskim štalama svaljuje na bivšu gradsku vlast, po oprobanom receptu „a kako je bilo za vreme Đilasa…“

Peranović, između ostalog, tvrdi da kobila i ždrebe, nisu uginuli od gladi, već zbog teškog ždrebljenja kome je, kaže, prisustvovao i veterinar.

I tvrdi, da konj koji na jednoj od potresnih fotografija nesrećno leži, zapravo nije gladan, već je sit, ali ima mišićnu insuficijenciju, koja je vremenom prešla u mišićnu distrofiju.

Doktor je, pa treba da mu poverujemo na reč, jer ako se razume u ljude, valjda se razume i u konje. Izgleda da se ne razume ni u jedne ni u druge.

Ali, složićete se, sad nije vreme da se navlačimo oko toga ko je kriv, već da vidimo kako da se pomogne jadnim životinjama.

I doktor Peranović je, koliko čujem, juče bio na Šabačkom hipodromu zajedno sa veterinarima. Neka spasu što se spasiti može, ako nije kasno. Jer ne radi se ovde o meni, ni o vama, ni o politici, ni o vičnom doktoru, nego o konjima.

Tačka.