Foto: Miroslav Dragojević„Da bismo nešto učinili shvatljivim, moramo preterivati… samo preterivanje čini nešto očiglednim, ne smeta nam čak ni opasnost da će nas u zrelijim godina proglasiti za ludu“ – Tomas Bernhard, BRISANJE, Raspad, 96.
Posle nove/druge (opet prvostepene) odluke FON-a, ovaj put o izricanju javne osude Siniši Malom za „utvrđeno“ – vele neznatno neakademsko ponašanje – evo nekoliko konstatacija:
1. – Etička komisija FON-a, na podlozi nalaza i mišljenja stručne komisije, ni u svom drugom proceduralnom cugu nije našla – A NIJE PRAKTIČNO NANOVO NI ISTRAŽIVALA! – da je odnosni doktorat plagijat, već samo da je tokom njegove izrade bilo – cene obe komisije – zanemarljivih propusta koji ne utiču ključno na originalnost teksta. Predložila je zbog toga izricanje javne opomene licu o kome je reč.
2. – FON je – usvajajući izveštaj Etičke komisije – izrekao za opisani „mali“ etički delikt (sic!) tobože strožu, tj. – nominalno – najstrožu meru: javnu osudu. Koja u samu validnost doktorata NIMALO ne dira!
3. – Dakle, FON IMPLICITE ZAKLJUČUJE – pri tom ne utvrđuje celovito i pravilno činjenice na osnovu raspoložive dokumentacije, posebno sadržine žalbi – DA DOKTORAT NIJE PLAGIJAT, A JAVNO OSUĐUJE NAVODNO NEBITNE PROPUSTE S. MALOG PRI SASTAVLJANJU ODNOSNOG TEKSTA.
4. – Ukratko, drugostepena odluka Etičkog odbora Univerziteta – njegov nalog FON-u u pogledu pravilne primene merodavnog materijalnog prava a na podlozi prethodno tačno utvrđenih svih pravno relevantnih činjenica – nije uopšte poštovan, već je suštinski ignorisan.
5. – Sve u svemu, FON je tom prilikom svesno promašio cilj, namerno donevši odluku koja se i ne tiče sporne stvari, tj. glavnog pravnog pitanja. Izrekavši besmislenu i neprimenjivu sankciju za dati slučaj, nekakvu parapacku sumnjivom tzv. doktoru („no, no“!). Ostavljajući doktorat na snazi. Da se Vlasi ne sete!
6. – Tako je prepušteno da – po novoj žalbi zbog povrede i materijalnih i procesnih normi u novoj (drugoj!) odluci prvostepenog organa – Etički odbor, kao drugostepeno univerzitetsko telo, konačno i meritorno NAJZAD sam odluči: IMA LI PLAGIJATA ILI NE U KONKRETNOM SLUČAJU! A SVE VRVI OD DOKAZA ZA POTVRDAN ODGOVOR!
7. – Sve u svemu, svedoci smo još jednog providnog političkog i kvazi akademskog manevra, nove sramne kupovine vremena i izbegavanja odgovornosti za očigledni flagrantni etičko-pravni prekršaj. I daljeg srozavanja ionako tankog univerzitetskog ugleda. (A Rektorkin, inače nerealno obećani datum hipotetičkog definitivnog zatvaranja celog „slučaja“ – potpuno pada u vodu!) Dok se etički sumnjivac, pride JAVNI funkcioner i zaštićeni član Vlade, maltene JAVNO ponosi, ne samo „svojom“ pisanom tvorevinom i za sada zadržanom titulom – već i izrečenom mu JAVNOM osudom zbog „lakih prepisivačkih, necitiranih vragolija“?! Koja je inače najteža propisana mera za najkrupnije povrede akademskog morala! Ali se, s druge strane, uopšte ne odnosi na pitanje (ne) originalnosti doktorata, tj. na plagijate!!
Za njih je predviđen specijalni pravni režim sankcionisanja! (čl. 7-8. Pravilnika o utvrđivanju neakademskog ponašanja u izradi pisanih radova, a u primeni čl. 127. st. 5 Zakona o visokom obrazovanju).
Tako, ZA DOKAZANO, MA I DELIMICE PLAGIRANE „DOKTORATE“, SLEDUJE NJIHOVO HITNO I BESPOGOVORNO PONIŠTAVANJE, TJ. OGLAŠAVANJE NIŠTAVIM SVIH DOKUMENATA O NJIMA. I TO OD POČETKA, KAO DA TI I TAKVI KARDINALNO NEDOSTATNI DOKTORATI NISU NI JAVNO BRANJENI: PRAVNO UKLANJANJE, OD NJIHOVOG DONOŠENJA, SVIH PRAVNIH I MATERIJALNIH AKATA KOJI SU TIM POVODOM DONESENI, POSEBNO STAVLJANJE VAN SNAGE, PONIŠTAVANJE JAVNE FAKULTETSKE ISPRAVE O STICANJU DOKTORATA (A O UNIVERZITETSKOJ DOKTORSKOJ DIPLOMI DA I NE GOVORIM – NJENO PONIŠTAVANJE, ODNOSNO NEDODELJIVANJE!!). Znači, PRESTANAK, RETROAKTIVNO, SVIH PROIZLAZEĆIH PRAVA I OBAVEZA LAŽNOG DOKTORA, KAO APSOLUTNO NEPUNOVAŽNO STEČENIH.
8. – Rečju, tokom ove nedopušteno trajajuće skandalozne društvene a ne samo univerzitetske afere, suočavamo se – pored ostalog – sa zamenom teza, prevarama, lažima, podvalama, ujdurmama, neznanjem, nesnalaženjem, nesposobnošću, kukavičlukom, blaziranim komoditetom, ravnodušnošću, neodlučnošću, olakim obećanjima, izneveravanjem ukazanog poverenja, slabošću, pa i neopraštajućom naivnošću – ili hibridom svega toga, kako kod koga.
Autor je profesor Pravnog fakulteta u Beogradu
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
