Gde je Vojvodina posle 103 godine? 1

Velika narodna skupština Srba, Bunjevaca i ostalih Slovena u Bačkoj, Banatu i Baranji koja je održana u Novom Sadu 25. novembra 1918. godine donela je odluku o „otcepljenju od Ugarske“ i „Priključujemo se Kraljevini Srbiji, koja svojim radom i razvitkom ujamčava slobodu, ravnopravnost i napredak u svakom pravcu ne samo nama nego i svima slovenskim pa i neslovenskim narodima, koji sa nama zajedno žive“.

Postavljen je i Narodni savet (skupština) i Narodna uprava (vlada), kao organi vlasti Vojvodine, koji nisu bili dugog trajanja.

Na Skupštini je bilo: ukupno 757 poslanika, Srba je bilo 578 (ili 76 odsto) na 29,1 procenata stanovnika, Hrvata 86 (8,16 odsto stanovnika), Slovaka  62 (3,32 procenata stanovnika), Rusina 21 (0,8 procenata stanovnika), dakle, na Skupštini je bilo zastupljeno 41 odsto stanovnika Vojvodine.

Velika narodna skupština izabrana je po „izbornom redu“, koji je doneo Srpski narodni odbor u Novom Sadu, a kojim su iz izbornog prava bili isključeni Mađari, Nemci i Rumuni Vojvodine, koji su činili 59 procenata stanovnika Vojvodine, s manjim izuzecima, jer bilo je prisutno šest Nemaca i jedan Mađar.

Sa stanovišta demokratije, ovo nije bila demokratska odluka. Politički – glavna politička snaga koja je iza ovoga stajala je bila Radikalna stranka Vojvodine na čelu sa Jašom Tomićem.

Opšta euforija ubrzo je zamenjena teškim razočarenjem. Nedovoljno se zna i prećutkuje se da su Jaša Tomić i politički krug oko njega, po svemu sudeći, promenili mišljenje.

Naime, ZASTAVA, organ Radikalne stranke objavio je (već) 18. novembra 1919. na prvoj strani članak pod nazivom PLAČI, VOJVODINO! Navodimo neke delove: „Mi Vojvođani smo bili prvi, koji smo bez ikakvih prethodnih pogodaba na Velikoj narodnoj Skupštini, 12. (25) novembra prošle godine, rešili da kidamo sveze sa Ugarskom i tražimo da budemo jedno telo, jedna duša. Odrekosmo se i svoje privremene vlade, da i na taj način dokažemo svoju lojalnost prema novoj nam zajedničkoj domovini“.

„Posle smo išli još dalje. Dali smo i davali smo i kapom i šakom svima i svakome… Međutim, šta se dogodilo? U naše pitome krajeve slegoše se čete pljačkaša, razbojnika i zelenaša, te nemilice počeše isisavati srž i sokove zaprepašćene i pod utiskom velikih događaja opojene i bunovne Vojvodine. Kao divlje orlušine i krvoločne hijene navališe na naše krajeve nevaljalci i sebičnjaci, da se napljačkaju i natrguju – da ogole ove krajeve kao niko dosad… I najveći gospodin i poslednji fakin, i proslavljeni junaci i priznati špijuni i žbiri, svi poverovaše u Vojvodinu, sa dozvolama i bez dozvole, da pokupe i izvezu sve, što se izvesti dade, stvorili su korupciju, kakvoj u svetu nema ravne… Zato, Vojvodino, plači, jer nemaš čemu da se raduješ.“

Po stepenu ekonomske razvijenosti Vojvodina je tada bila blizu Slovenije i dosta iznad Hrvatske.

O ostalima da se i ne govori.

Gde se Vojvodina nalazi danas, u ekonomskom smislu, posle 103 godine od donošenja navedene istorijske odluke, zapravo sudbinske odluke?

Vojvodina je propala do neprepoznatljivosti. Od 1989. našla se u isključivom političkom okviru Srbije (čitaj: gvozdenom zagrljaju), sa većim BDP (bruto društvenim proizvodom) od nje.

U opštem propadanju potom, tokom ratova i sankcija, tokom decenije devedesetih godina, kada je cela Republika Srbija doživljavala sunovrat, Vojvodina je propadala znatno više i ubrzanije od Centralne Srbije (što se prećutkuje).

Privatizacija je dotukla ono što je još ostalo.

„Hijene“ su se ponovo razmilele po vojvođanskoj ravnici. BDP (bruto društveni proizvod) Vojvodine (koji se inače u ekonomskoj nauci smatra vrlo rezistentnim, tj. otpornim na duže staze) već u 2009. godini pao je za čitavih 5 % ispod proseka Republike Srbije.

Vojvodina je i zvanično, po Zakonu o regionalnom razvoju postala „NEDOVOLJNO RAZVIJEN REGION REPUBLIKE SRBIJE“.

Bila je to prekretnica i događaj bez presedana od 1918. godine.

Ovo stanje se manje ili više održava do sada. Ovo je Vojvodina u Srbiji. Gde je u okruženju? Bar u odnosu na Sloveniju.

Prema podacima iz publikacije Ekonomska kretanja u AP Vojvodini i Republici Srbiji, (izdao Pokrajinski sekretarijata za privredu, Novi Sad, 2018), u 2017. godini BDP Republike Slovenije iznosio je 25.622 dolara po glavi (str. 37), a Vojvodine 5.934 dolara po glavi. Dakle, BDP Vojvodine iznosi svega 23 % od BDP Slovenije. Odnos Vojvodina – Slovenija je 1 : 4 – tj.  Slovenija je 4 puta ekonomski razvijenija od Vojvodine.

A gde je Srbija? „Oslobođena Jugoslavije“, našla se pri dnu evropske ekonomske lestvice, gde je i ranije bila. Ali, sada je povukla i Vojvodinu. Istinu o Vojvodini dužni su da izreknu i dokumentuju pre svega Vojvođani sami. Ako oni to ne čine – onda ništa.

Autor je advokat u penziji iz Novog Sada

Komentari

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.

14 reagovanja na “Gde je Vojvodina posle 103 godine?”

  1. Nažalost surova istina je takva, sigurno bi bilo daleko bolje da ne živimo sa kriminalom vlašću tako da zajedno treba da se izborimo za bolje sutra

  2. Sve je tacno , jos je strasnije od jugurta na ovamo , prava rec Vojvodina je porobljena .Srbija ju je opljackala ,

  3. Tačno, ali i tragično, u isto vreme! Radikalska „pamet i poštenje“ doveli su nas u ovakvo stanje, kako 1918. godine, tako i danas.

Komentari

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.