Generalna proba male mature 1

Prošlog petka budući srednjoškolci imali su generalnu probu izrade testa iz matematike, a sledećeg dana izradu testa iz srpskog jezika i kombinovanog testa.

Učenici su takođe vežbali i lepljenje posebnih nalepnica sa identifikacionim brojevima kao i unošenje ličnih podataka u formular na omotnici testa. Sve se odvijalo pod budnim okom dežurnih nastavnika. Razredne starešine imale su zadatak da prikupe, provere đačke knjižice i da na svaku zalepe jedinstveni broj učenika. Tehnički gledano, generalna proba je uspela.

Ova proba bila je dobra prilika da se svi sadašnji osmaci, nakon više od godinu dana, okupe u isto vreme na istom mestu – u školskom dvorištu. Kao odeljenjski starešina, uživo sam uživala u prizoru – uobičajena dečja galama, sitna zadirkivanja i smeh. Na trenutak sam pomislila da se nastava sve vreme odvija u školi i da je čitava situacija sa koronom „kobojagi“. Naravno, moje sanjarenje prekinuto je prozivanjem učenika i raspoređivanjem po učionicama uz poštovanje svih epidemioloških mera.

Kakve su rezultate đaci postigli saznaćemo narednih dana. Urađene probne testove pažljivo će pregledati školske komisije, a do kraja radne nedelje predmetni nastavnici analiziraće uspeh svojih osmaka. Treći kanal RTS-a već je spreman za tročasovni „direktan“ prenos analize sva tri testa sa probnog završnog ispita u subotu – 17. aprila, u devet ujutru.

Dakle, sve je organizovano do savršenstva. Ali šta da radimo svi mi ovako nesavršeni u tako savršeno organizovanom sistemu?! Razlog za uvođenja prijemnih ispita su, navodno, neujednačeni kriterijumi prilikom zaključivanja ocena. Iskreno, mislim da je to u redu jer princip „po babu i po stričevima“ odvajkada postoji. S druge strane, postoje mladi majstori starih i novih tajni prepisivanja.

Najčešće pitanje koje postavljaju roditelji i pojedini nastavnici je čemu služi završni ispit osim da nas sve zajedno izloži stresu. Čemu prijemni ispiti kada u mnogim gradovima ima više mesta u srednjim školama nego đaka koji završavaju osmi razred?! Setimo se samo nekoliko afera u kojima su testovi na volšeban način procurili u javnost. Setimo se i bezbedonosnih mera koje su preduzete da bi se sprečile sve potencijalne malverzacije: pakovanje testova u sigurnosne kese; vožnja kesa policijskim maricama; angažovanje supervizora koji su bili zaduženi da sve vreme, sva tri dana budu u školi kako bi ukazali i na najmanju nepravilnost. Međutim, ni to nije pomoglo, pa su testovi poput vode ponovo pronašli put do javnosti.

Svake godine pokreću se peticije za ukidanje male mature. Ministarstvo je trebalo još prošle godine da donese odluku o privremenom ukidanju završnog ispita i tako spreči pokretanje novih peticija, ali takva odluka bacila bi senku na privid sjajno organizovane nastave.

Izvesno je da će se završni ispit, sredinom juna, ipak održati jer nijedna peticija do sada nije uspela da zaustavi nešto u šta se ne dira, a ne dira se u znanje jer znanje je svetinja. Nadam se da „premijera“ neće doživeti fijasko uprkos svim poteškoćama kroz koje prolazimo. Ako do fijaska ipak dođe, ništa strašno… Neće biti prvi put. Strašno će biti ako se ova farsa uskoro ne završi i da dobije svoju reprizu.

Autorka je profesorka engleskog jezika

Komentari

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.

Jedno reagovanje na “Generalna proba male mature”

  1. Овогодишња проба мале матуре је показала да може још горе. Међутим, то никога не брине превише…У већини школа постоји већ разрађени начин преписивања на поменутом испиту како сама школа, и пре свега њен директор не би изшли на тапет. Ваља оправдати фабриковање „вуковаца“ који нису само функционално неписмени. Они су одиста неписмени. Ваља сачувати жабокречину од љуљања, од наиласка чамца у виду инспекције. Наставници од интегритета најбоље знају шта то значи.
    Матура у појединим (читај: веома траженим) средњим стручнм школама је још скандалознија. Дежурни професори су по правилу наставници стричних предмета који су у обавези да раде задатке и прослеђују их „вуковцима“ и одликашима. Јер, добрих и довољних ту нема.
    Али, ту није крај. Незадовољни оценом, скоро свршени матуранти крећу да се жале на „своју“ оцену на матурском испиту. Пресавију табак и траже више. Убрзо добију то више; и још мало преко тога.
    Јер, сви су аргументи у њиховим рукама: наставник једва да је и долазио у школу, за време наставе је тражио повољан аранжман за летовање, сређивао дневник, бавио се приватним бизнисом, читао новине држећи се оне: „Не могу они мене толико мало да плате колико ја могу мало да радим:“

Komentari

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.