Gospodar Jevrem u Šapcu

Ovo je priča o tome koja se može nazvati i „Zašto je važan Šabac – treći deo“.

Moj triptih o Šapcu. Ima Srbija blizu 170 gradova. Većih i manjih. Po ravnicama i po brdima. Uz reke ili vam njih. Možete putovati od severa do krajnjeg juga ali na oči građana koje svetle nećete naići.

Srećne oči koje svetle sigurno nećete sresti u Beogradu, gde polovini stanovnika pogled na reke zaklanjaju džinovski betonski monstrumi zamračujući im oči svojom zastrašujućom senkom dok se ona druga polovina stanovnika davi u nabujalim rekama koje teku gradskim ulicama.

Nećete ih sresti ni u Subotici, gde se ljudima preti da će im noge biti ubetonirane u blokove ni u Zrenjaninu, gde narod truju vodom već 16 godina.

Nećete ih sresti ni u Grockoj, gde proganjaju novinare i pale im kuće kako bi u njima izgoreli samo zato što pišu o lopovlucima.

Nećete sresti srećne ljude ni u Brusu, gde nasrću na nezaštićene žene i divlje zidaju kućerine po zaštićenim zonama u nacionalnim parkovima a pogotovo ih nećete naći u Valjevu, gde najpoštenijeg među njima hapse i tajno drže u tamnici samo zato što je ukazao ko, kako i gde na veliko krade.

To je slika Srbije tri dana pred Izbore.

Samo što se širom Srbije ne održavaju izbori već samo glasanje. I zna se unapred ko će biti izglasan.

Ne izabran već samo izglasan. Izbori se događaju samo u jednom jedinom gradu u Srbiji. Šapcu. Samo se tamo bira. Jedino su tamo građani slobodni da na slobodnim i poštenim izborima slobodno izaberu one koje oni žele i koji su to zaslužili. U Šapcu građani žele da odbrane i sačuvaju davno osvojenu slobodu.

Da sačuvaju osvojenu i uspostavljenu NORMALNOST čiju blagodet ostali građani Srbije nisu još uvek uspeli da dosegnu.

Normalnost je ta čudesna reč. Tamo gde se uspostavi normalnost, tamo nastaje taj sjaj u očima.

Da li je to čudo Šapčanima još pre više od 200 godina doneo gospodar Jevrem Obrenović došavši u Šabac. Bila je to 1816. godina. Te godine Evropa je ušla u Šabac, ali kako stvari stoje još uvek nije stigla do Beograda i ostalog dela Srbije.

Sva je prilika da će Šabac za neki dan krenuti u pohod da prosvećuje Beograd i Srbiju kako bi i drugi građani osetili blagodeti tog čudesnog sjaja u očima koji sve govori.

Taj čudotvorac od Gospodara Jevrema je i dan-danas duhovna inspiracija građana Šapca.

Od prošle subote on je sa njima na ulici, na Cvetnom trgu ispred Doma Vojske. Visok je četiri metra, obučen i po srpski i po evropski i sa knjigom u ruci. Za razliku od svog brata Miloša, koji je u Beogradu sa isukanim mačem i kuburama a pritom tri puta manji po dimenzijama.

Odmah posle Drugog srpskog ustanka knez Miloš Obrenović poslao je u Šabac svog brata Jevrema da kao najobrazovaniji među braćom uspostavi džumrukanu-carinarnicu na granici sa Austrougarskom carevinom prema kojoj je išla skoro sva trgovina Srbije u to doba. Tako je nastajao evropski Šabac.

U vreme kada je Gospodar Jevrem u Šapcu postavljao svoju pravougaonu mrežu ulica i bulevara sa duplim drvoredima kojima su jezdili fijakeri i konji vrani, beogradskim krivim turskim sokacima još uvek se vukla volovska zaprega.

Pariz je u to vreme još uvek bio opasan srednjovekovnim zidinama. Tek nakon 35 godina posle Jevrema, Napoleon III i Osman su probijali čuvene pariske bulevare.

Tek nakon 50 godina posle Jevrema, knez Mihailo i Emilijan Josimović su probijali pravougaonu mrežu ulica u Beogradu.

Sve to Jevremovo evropejstvo ostavljalo je najviše traga na Šapčanima. To njih i danas pokreće. To je tajna ovog sjaja u očima.

Zato je u ovom današnjem društvenom trenutku Šabac toliko važan. A tek dolazi vreme kada će biti još važniji jer će prava i toliko očekivana promena krenuti baš odatle – iz Mačve – sa Cera.

Počinje nova moderna, civilizovana i odlučujuća BITKA NA CERU u kojoj će društvena pravda pobediti društvenu nepravdu, u kojoj će istina pobediti laž a poštenje pobediti opšti lopovluk i nakon čega će se vratiti poverenje među ljudima i vratiti izgubljeni SJAJ U OČIMA.

Autor je arhitekta