Gospodar Vučić i crni jahači 1

Kao da ga je današnji Holivud pravio: malo prepakovao, malo našminkao, ubacio specijalne efekte, izbacio rat i krv, eto, da se publika ne žali na groteskno nasilje, ali je zato ubacio nikada lošije glumce, koji jedva igraju svoje uloge na srbijanskoj sceni.

Zapravo, građani Srbije trenutno životare u jednoj istorijskoj reciklaži poslednje dekade dvadesetog veka. Svi su tu kao nekada: gospodar prstenova Aleksandar Vučić, njegovi crni jahači Vulin, Dačić, Šešelj, zapovednici i jurišnici Martinović, Đukanović – svi su oni iznova na broju, srećniji nego ikada, džepova punih kajmaka, oblizujući krv sa svojih usana, zdušno upravljaju ovom grobljansko-zombifikovanom ruinom od zemlje.

Međutim, skoro su pahuljice i latice građanske Srbije tupile o tome kako je velikosrpski nacionalizam ostao vojno poražen tokom devedesetih, kako nema od toga ništa, kako Srbija nema više tu moć da učini još jednu, jelte, destrukciju Balkana. Ali, dragi moji, on nije pobeđen, samo je promenio formu. Virus je mutirao, evoluirao i prilagodio se vremenu u kojem živimo.

Pobogu, srbijanska ministarčina zdravlja, Zlatibor Lončar, prozborila je da nema mesta za Crnogorce na položajima dok, pazi, molim te, ne nauče srpski.

Možda bi ministar, koji je do lakata umrljan u kriminalne fekalije, mogao da usputno uvede i testiranje nad nepodobnim građanima, da malčice sprovede pokoji eksperiment nad nesrbima u ovoj zemlji, čisto malo da i ti koji ne znaju srpski daju neku korist ovoj viševekovnoj kolevci ludila koja se zove Srbija. Možda će gospodin Lončar izdati i direktivu da se nesrpsko stanovništvo odvoji od srpskog, radi, razume se, neprljanja arijevske krvi.

Međutim, da se ne lažemo, dotični ministar Lončar ne bi to izgovorio, nema on elana za takvu razboritost, no mu je na uvce šapnuo sam Gospodar Prstenova, koji je, zar ne, pre koju nedelju se i Dačiću javio u snu, te mu je u glavu uneo da onaj ko se ne slaže sa zvaničnom politikom Beograda, neka vrati srbijanski pasoš.

Tu je odmah iza njih i ministarski hologram Zorana Đorđevića koji bi možda i da zatvori granice, što da ne, šta ima ljudi da idu preko, kada ovde ima dovoljno posla. Ali, ne lezi vraže, mutant u formi Aleksandra Vulina je tu takođe da galami o nepoželjnosti, obespravljenost i – kuku, lele, mila majko – ugroženosti Srba u Crnoj Gori.

U pauzama cmizdrenja nad crnogorskim nedaćama, Srbi razvijaju i svoje rasističke moći prema migrantima, za koje će se izgleda ispostaviti da su nam krivi za sve.

No, ne vredi to prepametnoj građanštini da se objasni; ne, ne, nije to zlo koje vreba ispod tepiha – to mi haluciniramo i priviđamo prve simptome ratne pošasti. Živimo u prošlosti, nije to više ono vreme, znate, promenio se i svet, ne može to tek tako, guču branioci demokratije; međutim, grdno se svi varaju.

Naučila je ova ekipa sa vlasti da se suptilno uvuče u svaku poru društva, da ne ponovi miloševićevske greške iz prošlosti, da zauzme preko svojih ljudi sve značajne pozicije, da zavrne slavine svuda, da dovede ljude do ivice finansijskog i nervnog sloma, i da na toj ivici održava svoju moć.

Možda je ova kamarila puna plagijata i kupljenih titula, ali je ona zasigurno akademska zajednica uličarske nauke i podzemne umetnosti, koju očigledno pečurkice građanske Srbije još ne mogu da razumeju.

Ne brinimo se, duh iz boce čeka svoju priliku da nastavi tu nezavršenu osvetu koju su Miloševićeve aveti pre tridesetak godina započele. Svi simptomi su tu: svet i dalje mrzi Srbe, Rusija jedini prijatelj, NATO spreman da bombarduje, Albanci hoće da se proširuju, ukida se pravoslavlje u Crnoj Gori, Srbi su svuda ugroženi i samo se jauci čuju, Hrvati zveckaju oružjem, EU nam polako okreće leđa…

Vučićeva slamka za koju se drži jeste činjenica da on i dalje lukavo i ponizno kleči pred komesarima Evropske unije, samo da ga još malo pridržavaju na vlasti, da bi mogli da glođu ovu moralnu lešinu od zemlje, i da se prave slepi na septičku jamu, koja se krije iza njegovog krvavog trozupca i rugobnih krila.

Ali, u to budimo sigurno, momenat kada i oni skuže da se u ovoj pećini vrše okultni obredi prizivanja krvoločnih demona, tada će Vučićeva nalepljena maska pasti, a iza njega, sve ove kule i gradovi, zalepljene lažima i prevarama, počeće da se ruše pred novom zločinačkom burom ka kojoj sumanuto i bezglavo jurišamo.

Autor je novinar

Podržite nas članstvom u Klubu čitalaca Danasa

U vreme opšte tabloidizacije, senzacionalizma i komercijalizacije medija, duže od dve decenije istrajavamo na principima profesionalnog i etičkog novinarstva. Bili smo zabranjivani i prozivani, nijedna vlast nije bila blagonaklona prema kritici, ali nas ništa nije sprečilo da vas svakodnevno objektivno informišemo. Zato želimo da se oslonimo na vas.

Članstvom u Klubu čitalaca Danasa za 799 dinara mesečno pomažete nam da ostanemo samostalni i dosledni novinarstvu u kakvo verujemo, a vi na mejl svako veče dobijate PDF sutrašnjeg broja Danas.