Foto: Print screen/N1U članu 292. Zakonika o krivičnom postupku (ZKP) predviđeno je tzv. građansko hapšenje. Pod njim se podrazumeva ovlašćenje koje je zakonodavac dao bilo kom licu da uhapsi lice zatečeno pri izvršenju krivičnog dela za koje se goni po službenoj dužnosti.
Bitno je da građanin koji je uhapsio lice, mora da o tome odmah obavesti i da ga preda javnom tužiocu ili policiji. Pod zaticanjem pri izvršenju krivičnog dela treba podrazumevati kako situaciju pri kojim je lice uočeno prilikom vršenja radnje, kao i situacije pokušava da pobegne nakon izvršenja dela, a prisutni građani pokušavaju da ga zaustave. Tanka je linija između građanskog hapšenja, napada i prekoračenje odbrane, pa sporna može biti upotreba nesrazmerne sile.
Lice koji čini građansko hapšenje ima iste obaveze kao policija u pogledu poštovanja prava uhapšenog. Građansko hapšenje se može preduzeti počev od krivičnih dela protiv života i tela, pa sve do krivičnih dela protiv ustavnog uređenja i bezbednosti Srbije za koje bi mogao da odgovara i aktuelni predsednik Republike.
Problem je u tome što svi državni organi, koji bi trebali da deluju samostalno, poput javnog tužilaštva, Ustavnog suda ili Agencije za sprečavanje korupcije, uporno izbegavaju da se izjašnjavaju u nezakonitom i neprimerenom uticaju vrha vlasti na organe pravosuđa, iako ima više zahteva, prijava i inicijativa sa tom sadržinom.
To su dodatni argumenti da se razmotri pitanje da li bi se građansko hapšenje moglo sprovesti i prema predsedniku Republike? Svakako da bi moglo. Ovo je pokazala Tribina o građanskom hapšenju (učesnici: J: Paunović, B. Stojković, B. Prelević, S. Janković i S. Đurđić) koja je održana na mestu na kome se 31.maja dogodio pokušaj prekida koncerta grupe Beogradski sindikat bacanjem farbe žute boje na izvođače i publiku, među kojima je bilo dece i trudnica.
Za ceo događaj odgovarao je momak koji je borilačkim zahvatom oborio na tlo jednog od izvršilaca ovog protivpravnog ponašanja, pa je on – umesto inicijatora nereda – lišen slobode i optužen za prekršaj, a onda po nalogu tužioca za kriv. delo nasilničko ponašanje na javnom skupu, a policajac koji je priveo zadržanog bacača farbe je – suspendovan. U vreme protesta građana pred sudom 3. juna, on je pristao da sklopi sporazum sa tužilaštvom o priznanju krivičnog dela za godinu dana zatvora u kućnim uslovima. Tek sutradan je lišen slobode i na isti način kažnjen i jedan od bacača farbe, dok su drugi prošli sa prekršajnim prijavama. Prelević je ocenio da je predsednik Srbije 13 godina u krivičnom delu i da je hapšenje glavnog kriminalca u zemlji egzistencijalno pitanje svih.
Ističu se ili čak konstruišu navodne „paralele“ kojim se ublažava nasilje koje čine simpatizeri režima, a po inicijativi i uz podršku predsednika Republike, njegovih glasnogovornika i provladinih tabloidnih medija. To je začetak selektivne pravde. Čitava država je organizovana po principu kriminalne organizacije koja na vrhu ima šefa koji upravlja državom uz pomoć sebi lojalnih ljudi. Zvanični bezbedonosni aparat služi za zaštitu paralelnog protivustavnog sistema upravljanja.
Postoji ozbiljna sumnja da da je upotreba soničnog oružja 15. marta i ceo nelegalno zauzet prostor Pionirskog parka, nakon što se saznalo da će studenti ispred Narodne skupštine imati glavna dešavanja, sprovedena skrivenim, neformalnim kanalima da se predsednik ne bi suočio sa nezadovoljnim građanima. Prema analizi Beogradskog centra za bezbednosnu politiku to i jeste suština stvari – da se smanji ili eliminiše pisani trag. Kada vi u okviru policije koristite neko sredstvo prinude o tome mora da postoji pisani trag. Tako se smanjuje odgovornost za ono što činite, što je logika oslanjanja na paradržavne i parabezbedonosne snage.
Direktor istraživanja ovog Centra P. Petrović nas je još 1. aprila upozorio: „Posledice su mnogo ozbiljnije, pored konkretnih koje smo videli kroz događaje 15. marta, jer takav način upravljanja jede državu iznutra. Ona ostaje prazna ljuštura ispunjena kriminalnim sadržajem, zato se to još zove tihi državni udar.. LJudi moraju da rade sve što ti centri moći rade na mig i to za jako male pare. Suština je da se stvori poslušništvo, da niko ne postavlja pitanja. Svi slepo izvršavaju naređenja. U tom smislu možemo da tumačimo i pretnju policajcima i tužiocima da će biti zamenjeni ukoliko ne budu branili poredak. Naravno, to nije poredak ustanovljen Ustavom i zakonom, već onaj uspostavljen dolaskom SNS na vlast.“
Samo zbog ovog protivustavnog delovanja, a s obzirom da su policija i tužilaštvo, bar delimično političko – stranački instrumentalizovani i služe za zaštitu tog paralelnog sistema upravljanja, onaj koji je to omogućio i kao predsednik Republike i predsednik SNS (do maja 2023) bio u otvorenom sukoba interesa i funkcionerskoj kampanji koju je neprestano činio i u svim narednim izborima, uključujući i najnovije – lokalne u Kosjeriću i u Zaječaru, bi mogao da odgovara kao osnovano sumnjiv za krivično delo Napad na ustavno uređenje iz čl. 308 KZ. Kako?
Tako što je u saizvršilaštvu sa drugim licima koji krše odredbe Ustava i zakona, silom i pretnjom, javno i nejavno afirmisao, promovisao i zaštitio neformalni aparat prinude koji je radio po nalozima vladajuće partije, njega lično i tzv. lojalista, zatim dovodeći stranu Rusku federalnu obaveštajnu službu (FSB) da ispita da li je upotrebljeno zvučno oružje, a na račun onih koju su u tom slučaju morali postupati po nadležnosti i dužnostima iz važećih zakona, pa je zato potrebno izvršiti njegovo građansko hapšenje i krivično procesuiranje. Drugi način rešavanje pitanja ko je, zašto i kako Republiku Srbiju doveo u svakodnevno haotično stanje i izvršio državni udar nije moguć, jer policija i tužilaštvo pod pritiskom i uticajem predsednika Republike i neformalnih centara moći to samostalno nikada neće učiniti. On bi i referendumom protivzakonito manipulisao i kupovao vreme, kao što je to učinjeno sa narodnom inicijativom o kopanju litijuma koja je jednostavno ukradena iz Narodne skupštine.
Jedina alternativa ovom, na osnovu Zakonika o krivičnom postupku – dozvoljenom, koraku građana i studenata u protestu, a koja bi mogla sprečiti i moguće sukobe sa predsednikovim lojalistima iz Ćacilenda na najavljenom velikom skupu koji studenti organizuju na Vidovdan u Beogradu, bila bi da on podnese neopozivu ostavku. To zahteva 25 akademika SANU zbog urušavanja demokratskih i institucionalnih temelja naše zemlje, jer smatraju da ni jedan pojedinac, pa ni predsednik Republike, nema pravo da zarad lične ili partijske moći ruši demokratski poredak i ugrožava državne i društvene interese. Za prevremene predsedničke izbore se zalaže i profesor Pravnog fakulteta Zoran Tomić. Mislim da on na to neće pristati dok se prethodno više puta ne pokuša njegovo građansko hapšenje, kao povod da se celokupna javnost animira i fokusira na ovu ličnost, njeno protivpravno delovanje i zaštitu koju mu daju institucije/tabloidi.
Dakle, studenti i nezadovoljni građani, a onda i akademici i prof. Tomić, su u pravu. Samo nam treba još malo konkretnih napora da kreativno preveniramo novi talas represije koji Vučić i njegovi izvršioci uveliko sprovode pokušavajući da besramno, čak i studentima, a ne samo aktivistima i opozicionarima prikače etikete: teroristi, ustaše, nacisti.., pa da ih kao takve progone, pritvaraju ili zavade. Odgovornost za sva protivpravna ponašanja u ovom periodu, potencijalne sukobe i žrtve, ukoliko se ne postupi po ispostavljenim zahtevima, je apsolutno na predsedniku Republike – Vučiću i SNS-u. Međutim, to nikoga sa obe suprotstavljene strane neće abolirati ukoliko izvrši bilo koje krivično delo i da povod za otvoreni sukob i eventualno uvođenje vanrednog stanja. Protivustavno i stranački-osvetničko ponašanje Aleksandra Vučića je, u stvari, osnovna prepreka za zakazivanje vanrednih izbora uz uvažavanje preporuka OSCE/ODIHR-a, kao pravi politički uvod u povratak demokratije i svestrani preporod Srbije.
Autor je je magistar pravnih nauka, sudija Apelacionog suda u penziji
Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
