Herojstvo Miladina Zarića je nezaboravno

U okviru realizacije programa razvoja saobraćaja, finansiranog sredstvima samodoprinosa Beograđana, izglasanog većinom od 55 odsto glasova građana, tokom 1984. godine rekonstruisan je Stari savski most da bi bila omogućena tramvajska veza novobeogradskih blokova sa starim delom grada i da bi centralni tramvajski depo bio izmešten sa Dorćola u Novi Beograd.

Uoči završetka radova i pripreme proslave 40-godišnjice oslobođenja Beograda, Izvršni savet Skupštine grada Beograda pokrenuo je inicijativu da se Starom savskom mostu da ime učitelja Miladina Zarića. Članovi tadašnje „gradske vlade“ želeli su da se Beograd na taj način oduži čoveku koji je 40 godina ranije, gledajući smrti u oči, sačuvao ne samo jedini most preko Save, nego i živote stotina partizana i crvenoarmejaca, oslobodilaca Beograda koji su, umesto da ginu pri forsiranju reke, jurišem prešli na levu obalu i nastavili proboj na zapad. Inicijativa je bila pojačana saznanjem da je spasilac mosta bio učitelj, te da će uspomena na tog heroja u svesti većine ljudi biti povezana sa sećanjem na svog učitelja – biće, najdraže posle roditelja.

Iako je Izvršni savet izdejstvovao podršku mnogih uticajnih političkih ličnosti, otpori su bili suviše snažni i predlog nije prihvaćen. Razlog odbijanja nikada nije objavljen, a nezvanično objašnjenje se svodilo na nepotpunost informacija o držanju Miladina Zarića tokom okupacije Srbije i Beograda. Za mišljenje da je podvig spasavanja tada jedinog mosta preko Save po cenu smrtne opasnosti bio dovoljan dokaz o držanju učitelja Zarića za vreme okupacije nije bilo razumevanja. Stari savski most je ostao bezimen.

Posle trideset tri godine priča se ponovila. Predlog je ovaj puta stigao do nadležne komisije koja je, opet u odsustvu političke volje, zaključila da je učitelj Zarić spasao most koji nema nikakvu estetsku i arhitektonsku vrednost.

Međutim, istina je neuništiva, a herojstvo je nezaboravno i neporecivo. Ni učitelj Zarić, ni stotine boraca čiji životi su u oktobru 1944 godine sačuvani zahvaljujući sačuvanom mostu nisu više među nama, ali se uspomena na njegov podvig ne može izbrisati.

Uveren sam da će kad-tad, makar za stogodišnjicu oslobođenja Beograda, Stari savski most poneti ime svog spasioca. Učitelj Miladin Zarić je to zaslužio, a zaslužili su i Beograđani.

Autor je bivši predsednik Izvršnog saveta Skupštine grada Beograda