I ja sam gledao Borotu

Petar Borota, uz sva moja i uvažavanja gospodina Kučevića, prvi gol, od tri pomenuta kao najpoznatija, primio je protiv Rumunije u 23. ili 24. sekundu odlučujuće utakmice, u Bukureštu sa 65 ili 66 metara iskosa sa desne strane. Dok je lopta putovala ka golu, popušismo cigaretu, brži pivo. Utakmica je završena sa istorijskih 6 prema 4 za nas, čast Safetu Sušiću sa tri gola, a i Frfa je dao jedan sa oko četvrt terena. Nakon toga smo igrali majstoricu sa Španijom i čuvena boca koka-kole udarila u glavu Huanita. Da ne zaboravim, Hatuniću je tada zbog „navodnog“ ofsajda poništen gol dat sa naše polovine. Nismo otišli na SP u Argentinu davne 1978. godine. Bilo je nerešeno. Protiv Crvene zvezde i Dinama iz Drezdena, za podsećanje dva igrača Dinama (tada je to bila DDR), na prvoj utakmici u Beogradu potražiči su azil u ambasadi tadašnje Zapadne Nemačke. Na obe utakmice, i sa Dinamom i Zvezdom, Borota je dobio gol iz svog peterca. Šestić mu nikada nije bio kum. Pa ako mu je Šestić rekao kume, faul, na kome jeziku mu je to pre Šestića rekao igrač Dinama Drezden. Na pomenutoj utakmici sa Zvezdom treći gol mu je dao Zvezdin desni bek Zlatko Krmpotić iz treće hemisfere. Pre drugog Muslin je vozio slalom sa odbranom Partizana. Uz sve poštovanje prema Boroti, koji je krivično gonjen i zbog krađa ikona po manastirima Fruške gore, ostao je upamćen kao momak čuvene italijanske filmske dive Monike Viti. I da ne zaboravimo, gaće do kolena i pravoslavno kršetenje uz „Pomozi Bože“ prvi je uveo Vladislav Bogićević Blek, prava legenda FK Cvena zvezda.

I, umalo da zaboravim i ovo: Film „Kada porastem biću kengur“ snimljen je Boroti u čast. Tada je branio za Čelsi. Stari Stanford Bridž, odbranio je penal i sa uhvaćenom loptom ušao po kačket. Igrali protiv Ipsviča. Ja gledao, maj 1980. godine.

Milan Uzelac, dipl. pravnik Novi Sad