Javni čas medijske cenzure 1Foto: Privatna arhiva

„Obećavam novinarima da ćemo u 2023. godini, ako stignemo možda i do kraja ove godine, prvo što ću da uradim to je da napravim jedan ovako javni čas, za javne nastupe za svoje kolege većnike i saradnike koji treba da poštuju novinarsko vreme“, rekla je gradonačelnica Niša Dragana Sotirovski na jednoj od svojih poslednjih konferencija za medije.

Čitajući izjavu stiče se utisak da gradonačelnica želi da radi na poboljšanju transparentnosti, a to bi trebalo da bude pohvalno. Iako funkcioneri treba da poštuju, pre svega novinare, a ne samo njihovo vreme, kompletna izjava bi zapravo bila smešna, da suštinski nije tužna.

Garnitura naprednjaka od 2012. godine, od kada je preuzela vlast u Nišu, namerno ili slučajno, radila je na konstantnom smanjivanju transparentnosti, zatvaranju za, po njima, „nepodobne“ medije, ne odgovaranju čak ni na zvanične zahteve i povremenom obračunavanju sa kućama i novinarima koji im nisu po volji.

Konačan rezultat sistemskog gašenja niškog medijskog svetla dešava se upravo u mandatu pomenute gradonačelnice, jer je baš tada, nakon sigurno petnaestak godina, prekinuta praksa da novinari redovno prisustvuju sednicama Gradskog veća. Niš je, makar u tome, dugo bio lokalna samouprava za primer, a novinari su nakon tih sednica mogli da postavljaju pitanja i grade kontakte sa funkcionerima.

Ko bi rekao da će nekadašnja novinarka, koja se često i diči svojom višedecenijskom karijerom, vrata Gradskog veća zatvarati za medije? I tu se nije stalo.

Stiče se utisak da je Sotirovski za dve godine mandata znala da pomeša uloge gradonačelnice i nekadašnje urednice dopisništva. Tako je delila novinarske lekcije, čini se, češće nego što je na pojedinim događajima davala izjave, recimo, o sportu u gradu. Ili o kulturi. Ne daj bože o borbi sa korupcijom.

„Deljenje lekcija“ se uglavnom svodilo na omalovažavanje i diskreditaciju određenih medija i novinara. Insinuacije idu u smeru da neki od njih namerno rade, valjda, protiv nje, grada, države i verovatno Vučića. A sami novinari su nestručni, neinformisani, nepripremljeni pa čak i premladi da bi njoj postavljali pitanja. Zato je tražila, kako je rekla, najiskusnije da sa njima razgovara.

Ali na stranu ejdžizam koji je možda i nesvesno širila, i pljuvanja po hlebu od kojeg je i sama dugo živela, brdo pitanja je i dalje bez odgovora. Što nje, što nekih drugih gradskih institucija i funkcionera. Zid ćutanja je podignut skoro svaki put kada bi se pitanja ticala potencijalnih zloupotreba javnih finansija, spornih konkursa, probijanja rokova, pa čak i nekih „bezazlenijih“ tema. Stvar je otišla toliko daleko da je sama gradonačelnica izjavila da postoji dogovor da se pojedinim medijima ne odgovara na pitanja. Razlog je bio „jer komentarišu odgovore“.

Bravo. Naravno da je tako, jer novinari prema izrečenoj teoriji, valjda treba da budu prazni diskovi koje na nekoj konferenciji narežeš i onda samo pustiš u etar. Šta ima oni tu da misle, povezuju, podsećaju i stavljaju u kontekst?

Tako je i ona radila svoje priče dok je bila novinarka. Posebno, recimo, onu o bolnici u Sokobanji kada su iza nje stala sva relevantna novinarska udruženja u Srbiji. Samo je bez razmišljanja, od reči do reči prenosila odgovore nadležnih i otkrila zloupotrebe. Prosto kao pasulj. Te bajke za laku noć smo, nadam se, svi odavno prerasli.

Tražila je gradonačelnica i samo „kako treba“ pitanja, jer na ona „kako ne treba“ se nije odgovaralo. Za dve godine je promenila i nekoliko ljudi koji su figurirali kao njeni PR-ovi, ali ni oni nisu pomogli transparentnijem radu. Naprotiv, i sami su bili predmet istraživačkih priča.

Neko će sada reći, pa evo je gradonačelnica po jutarnjim programima niških televizija, o čemu ti ovde pišeš? Gostuje i u emisijama kod nekih bivših PR-ova nekih bivših gradonačelnika. I onda se tu lepo javljaju ljudi, pa hvale njen rad, obećavaju se rešenja problema, i na kraju svi srećni i zadovoljni.

Međutim, svako ko ta gostovanja uzima kao reper za profesionalno odrađen intervju više gleda u Orvelov telekran nego u televizor. Valjda nam je svima i to jasno nakon upornog davanja hrpe para iz budžeta jednim te istim medijima. Baš tim na kojima gradonačelnica voli da „gostuje“.

Ako su sve pobrojano medijski postulati koje Sotirovski baštini i koje planira da prenese kolegama iz javnog sektora, onda bolje da to ne radi. Obećani čas onda može da bude samo javni čas medijske cenzure. A toga već imamo u izobilju.

Autor je novinar iz Niša

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.